Bršljan (lat. Hedera helix L.) je zimzelena, višegodišnja biljka koja pripada porodici porodice bršljana (lat. Araliaceae), a raste tako da se penje ili puzi po zemlji.
Latinski: Hedera helix
Engleski: Common ivy
Porodica: Bršljani (Araliaceae)
Dimenzije: do 30 cm
Karakteristike
Stabljike rastu u dužinu i do 30 m, prečnika do 20 cm i drvenaste su. Sa mnogo sitnih korena sa kojim se veže za drveće i predmete, penje se ili puzi po zemlji.
Korenov sistem je plitak i razgranat. Mladi izdanci su dlakavi, posle goli, kora je u početku zelene boje, a posle pepeljasto siva. Pupoljci su zaoštreni, jajasti sa zelenim ljuskama. Listovi su jednostavni, rastu naizmenično na kratkim stabljikama, jajasti su i zašiljeni. Široki su 2 - 12 cm, dugi 6 - 10 cm, kožni sa izraženom belom žilom, urezani u 3 - 5 režnjeva. U početku su dlakavi, a posle goli. Sa jedne strane su tamnozelene boje, sa druge malo svetliji,
Cvetovi su dvopolni, neupadljivi, pravilni, mirisni, sitni, skupljena u štitaste cvasti veličine 2 - 4 cm i rastu na 2 - 3 cm dugim peteljkama. Cveće je dvostruko, venčić sačinjava 5 žuto-zelenih, šiljastih, jajastih latica koje su u početku izbočene, a posle savijene
unazad. Prašnika je 5 , tučak je jedan, plodnica je delimično podrasla, vrat je veoma kratak. Cvetaju od septembra do novembra.
Plod sačinjavaju okrugle, bobice tamnoplave boje prečnika oko 5 mm, a koje uu sebib sadrže 3 - 4 sivo-bele sjajne semenke dužine 5 - 6 mm i sazrevaju krajem zime. Cveće snažno privlači pčele koje takođe sakupljaju puno polena i nektara, a plodovi su odličan izvor hrane za ptice.
Poreklo
Latinsko ime roda Hedera potiče od grčke reči hedra što u prevodu znači sedište, jer se radi o biljci koja se čvrsto pričvršćuje za podlogu. Na stranim jezicima zove se common ivy (eng.), Gewöhnlicher Efeu ili Gemeiner Efeu (nem.), navadni bršljan (slo.), lierre grimpant (fra.), hiedra común (špa.), i drugi
Stanište
Prirodno raste u mestima zapadne Evrope odakle se dalje širio u Evropu i zapadnu Aziju. U Americi se smatra invazivnom vrstom. Često se mogu videti kako rastu duž zidova ili drveća, najčešće na zapuštenim mestima. Vole sveža, plodna, uglavnom osnovna tla. Ako nema na šta da se popne, puzi po zemlji. U senovitim šumama bršljan zna kako da formiše tepih od lišća i potpuno pokrije donje delove drveta. U prirodi se može naći od nizija do planina, do 1.500 m nadmorske visine. Navodno može da živi i do hiljadu godina.
Gajenje
Bršljan se gaji i kao ukrasna biljka, u baštama, parkovima, na grobljima. Otporan je na gradska zagađenja i popularan je kao biljka koja pokriva gole zidove i dosadna mesta. Ali ga treba držati pod kontrolom jer može da puzi dalje do neželjenih mesta i tada je teško rešiti ga se. Njegov mali i čupavi korenčići lepe se za zidove, pa tako kada se uklanjaju sa zidova i mesta na kojima se uhvati ostavlja neprivlačne mrlje koje je teško ukloniti.
Gaji se i kao sobna biljka u ukrasnim saksijama. Leti ga je potrebno obilno zalivati, a odgovara mu hladnija temperatura na oko 10 - 16°C, dok je zimi dovoljno držati zemljište samo malo vlažno. Presađuje se kada korenje preraste saksiju, obično svake 3 godine. Svake 3 nedelje ga je potrebno đubriti tečnim đubrivom.
Razmnožava se vegetativno reznicama dužine 7 - 10 cm koje se uzimaju u ranu jesen i semenom. Reznice se se lako ukorenjuju i drže na temperaturi od 15 - 18°C.
Upotreba
Listovi bršljana koriste se kod respiratornih tegoba, naročito kod dugog i nadraženog kašlja. Olakšava iskašljavanje i razređuje neprijatnu sluz. Njihova spoljna primena je pogodna za gljivične infekcije kože i blagotvorno deluje na celulit.
Od osušenih listova se takođe pravi i macerat ulja od bršljana. Osušeni listovi se stavljaju u teglu i sipa biljno ulje (na primer ulje kajsije ili suncokreta). Tegla se ostavi da stoji 4 nedelje uz povremeno mešanje, konačno se dobro procedi i sipa u flašu od tamnog stakla. Ovako
pripremljen macerat se može obogatiti esencijalnim uljima. Plodovi bršljana su otrovni. Sadrže saponin taninsku kiselinu, smolu, hederin i druge supstance, a ukus im je gorak.
Vrste
Od mnogih vrsta bršljana najčešče primećujemo:
- Arborescens - bršljan grmolikog rasta, nizak, sa eliptičnim listovima punih rubova
- Argenteovariegata - listovi ove vrste bršljana imaju bele mrlje ili su beli na ivicama
- Aureovariegata - listovi sa zlatno žutim mrljama
- Conglomerata - bršljan zanimljivog patuljastog oblika, u početku uspravan, posle puzeći, listovi su gusto poređani u dva reda
Srodne biljke
Foto: flockine / Pixabay
Ostavite odgovor