Celer (lat. Apium graveolens L.) je zeljasta, dvogodišnja biljka koja pripada porodici štitara (lat. Apiaceae). Može da naraste do 80 cm visine.
Latinski: Apium graveolens
Engleski: Celery
Porodica: Štitare (Apiaceae)
Dimenzije: do 80 cm
Karakteristike
Stabljika u početku raste uspravna, šuplja, oštro izbrazdana i razgranata, a posle nekoliko godina je kratka i naraste do 80 cm visine. Koren je razgranat i vretenast, spolja žuto-smeđe boje, iznutra belo, a druge godine postaje drvenast.
Listovi su tamnozelene boje, jednolično podeljeni i oštri. U prvoj godini ravija se prizemna rozeta koju sačinjava 3 – 5 trodelnih listova nazubljenih ivica, dok se u drugoj godini naizmenično razvijaju listovi na stabljici. Cvetovi su žuto zelene boje ili beli, mali, pravilni, dvostruki, dvopolni i rastu skupljeni u štit sa sa kratkom petljkom. Čaška se sastoji od 5 latica. Plodnica je dvograđena i podrasla. Cveta od aprila do septembra.
Plod je kalavac tamnosmeđe boje. Koren celera može da bude gomoljast, pa tako razlikujemo lisnati koren (lat. Apium graveolens var. dulce) i koren celera (lat. Apium graveolens var. rapaceum) koji imaju zasebne latinske nazive.
Poreklo
U prirodi celer raste u priobalnim oblastima širom Evrope, ali se najčešći gaji u kućnim baštama. Latinsko ime roda Apium potiče od grčko reči apeks što u prevodu znači glava jer su pobednike krasili vencem napravljenim od ove biljke. Naziv vrste graveolens u prevodu znači jak miris.
Na stranim jezicima zove se celery (eng.), navadna zelena (slo.), Echter Sellerie (nem.), apio (špa.) céleri i persil des marais (fra.), salsão, aipo (port.), sedano (ita.) i drugi.
Gajenje
Krajem zime ili početkom proleća seme se seje u saksije u zatvorenom. Seme lako klijaj i mora se paziti da se ne seje pregusto. Sadnice se pikiraju nakon nekoliko nedelja na razdaljini od 5 – 6 cm da bi imali dovoljno prostora za razvoj, a kada biljke malo porastu presađuju se u baštu u maju i junu.
Odgovaraju im hranljiva tla sa puno humusa i veliki su potrošač azota. Redovnim uklanjanjem korova obogaćujemo zemlju, a ako sejemo korenov celer neophodno je oranje zemljišta. Krajem leta uklanjaju se spoljni listovi da bi se otkrili vrhovi korena i pre prvog mraza ga je potrebno zaštiti debelim slojem malča (najbolje slame). Raste veoma sporo i vadi se tokom jesenjih meseci.
Upotreba
Svi delovi biljke koriste se kao začin: lišće, krtol i seme. Listovi i stabljike koriste se najčešće kao dodatak supi, jer su sirovi malo pregorkog ukusa. Koren je jestiv, a koristi se kao salata, kuva kao varivo ili koristi kao začin u supi. Poboljšava krv i cirkulaciju, a od njega se može napraviti i ukusan sok uz dodatak šargarepe koja čisti kožu.
Od semena celera dobija se esencijalno ulje koje se koristi za drenažu bubrega i jetre, a mešavine ulja važne su za lečenje hiperpigmentacije i starosnih pega.
Srodne biljke
Foto: Milada Vigerova / Unsplash
Ostavite odgovor