Crna ribizla (lat. Ribes nigrum L.) je višegodišnja, listopadna biljka koja pripada porodici ogrozda (lat. Grossulariaceae). Raste u obliku grma sa uspravnim granama do visine 1 – 2 m.
Latinski: Ribes nigrum
Engleski: Black currant
Porodica: Ogrozdi (Grossulariaceae)
Dimenzije: do 2 m
Karakteristike
Listovi se nalaze na tankim i dugim peteljkama, naizmenično raspoređeni, u osnovi malo sitni i mrljasti. Pošto mogu da budu široku tek 7 – 15 cm, malo su veći od lišća crvene ribizle. Lice im je glatko, a naličje dlakavo sa vidljivim žutim tačkastim žlezdama.
Cvetovi su sitni, pravilni, dvopolni, skupljeni male grozdaste cvasti. Obzirom da su dvostruki, čaška se sastojo od 5 zakrivljenih, duguljastih latica i zvonastog venčića iznutra crvenkaste, a spolja žućkastozelene boje. Cveta u aprilu i maju. Tučak ima odrasli jajnik sa brojnim embrionima semena i 5 prašnik.
Plodovi su okrugli i crni, prečnika oko 1 cm, sjajni i sočni, kiselkastog ukusa. Sazrevaju u junu.
Poreklo
Latinsko ime roda Ribes je arapska reč za ogrozd. Ime vrste nigrum (crno) ukazuje na boju plodova. Na stranim jezicima naziva se blackcurrant (eng.), Schwarze Ribisel i Schwarze Johannisbeere (nem.), ribes nero (ital.), groseillier noir, cassis i cassissier (fr.), zarzaparrilla negra, cassis i grosellero negro (špa.).
Stanište
Prirodno raste u centralnoj i istočnoj Evropi i severnoj i zapadnoj Aziji. Raste kao grmlje na humusom bogatom i vlažnom zemljištu, a kod nas se često gaji zbog ukusnih plodova dok se u divljini retko nalazi. Takođe uspeva u regionima sa oštrom klimom, a odgovara mu polusenovito mesto i otporna je na hladnoću i mrezave.
Gajenje
Razmnožava se većinom reznicama (vegetativno), ili generativno semenom da bi se stvorile nove sorte. Pre sadnje, zemljište se treba obogatiti zelenim đubrivom duboko u zemljište, što je veoma važno, jer je koren crne ribizle plitak, ali teško je obrađivati zemljište ispod odraslog grma.
Sadi se u jesen ili u rano proleće, potencijalno što ranije da bi se u tlu stvorilo što više novih izdanaka. Ako sadite više grmova potrebno je rastojanje od 2 – 2,5 m. Takođe je važno naneti i sloj malča koji će održavati vlagu i zaštiti zemljiše i plitko rastući koren.
Na jesen se đubri razloženim stajnjakom ili kompostom. Redovno se orezuje jer uglavnom daje plodove na jednogodišnjim izdancima. Posle žetve, neposredno iznad zemlje, potrebno je iseći grane na kojima su rasli plodovi jer svake godine treba da izrastu 2 – 3 nova izdanka na kojima će da rastu novi plodovi. Takođe je potrebno iseći i sve grane koje rastu prema unutra.
Dobra je medonosna biljka koju posećuju pčele za sakupljanje nektara i polena. Na 1 ha površine od crne ribizle može da se dobije oko 240 kg meda.
Upotreba
Listovi, pupoljci i bobice crne ribizle sakupljaju se u julu. Bobice su mnogo kiselije od crvene i bele ribizle zbog visokog sadržaja vitamina C i jedan su od najbogatijih izvora vitamina B1, B2, K. Šećera sadržava oko 10%, a kalcijum oko 88 mg. Bobice se jedu ili sirove ili prerađene u sokove, džemove, marmelade i kompote, a suše se i za pripremanje čajeva.
Čaj od lista crne ribizle smanjuje prekomernu imunološku reakciju, zbog čega se koristi kod alergija i potpuno je sigurna biljka za upotrebu. Za pripremanje čaja koristi se 1 kašičica suvog lista koja se prelije 1 šoljom ključale vode, ostavi 10 minuta pokrivena tanjirićem, a zatim se konzumira. Pije se po jedna šolja 3 puta dnevno između obroka.
Listovi se mogu fermentirati tako što se prekriju mokrom krpom tokom 24 sata i posle se suši i koristi za pripremanje čaja.
Od semena se takođe dobija ulje koje ima istu ili sličnu primenu kao kod listova. Ulje crne ribizle je bogato GLA masnom kiselinom kao i ulja noćurka i boražine, ali retko se može naći u prodavnicama jer joj je cena visoka.
Srodne vrste
Foto: Pezibear / Pixabay
Ostavite odgovor