Crvena ribizla (lat. Ribes rubrum L.) je višegodišnja, listopadna biljka koja pripada porodici ogrozda (lat. Grossulariaceae). Raste kao grm sa granama koje mogu da budu duge/visoke do 150 cm.
Latinski: Ribes rubrum
Engleski: Red currant
Porodica: Ogrozdi (Grossulariaceae)
Dimenzije: do 150 cm
Karakteristike
Grane su žbunaste, smeđe, uspravne i mogu biti duge/visoke do 150 cm. Listovi su srcoliki, široki oko 3 cm, dugački oko 7 cm, naizmenični, urezani u 3 ili 5 režnjeva i dvostruko nazubljenim ivicama. Na početku su prekriveni žlezdastim dlačicama, dok su na licu gole i rastu na dugačkim peteljkama.
Cvetovi su žućkasto-zelene boje, neupadljivi, pravilni i skupljeni u grupe d 1 - 20 cvetova. U početku rastu uspravno, a posle čine viseće ili horizontalne cvasti koje rastu na kratkim peteljkama. Cvet je pravilan, dvopolan i sastavljen od venca sa zelenim laticama i čaške sa okruglim laticama. Ima odrasli jajnik koji nosi mnogo semenskih embriona i jedan tučak, a cveta od aprila do juna. Plod je okrugla, crvena bobica u obliku pasulja, veličine 8 - 10 mm, sočan i kiselkastog ukusa s više sitnih semenki u unutrašnjosti.
Poreklo
Latinsko ime roda Ribes bilo je arapsko ime za ogrozd, a ime vrste rubrum znači crvena i ukazuje na izgled ploda. Na stranim jezicima nazivi su redcurrant (eng.), Rote Ribisel, Garten-Johannisbeere i Rote Johannisbeere (nem.), ribes rosso (tal.), groseillier a grappes (fr.), grosellero, corinto, parrilla (špa.), groselha (port.), i dr.
Stanište
Crvena ribizla rasprostranjena je u srednjoj i zapadnoj Evropi. Retka je vrsta i raste na vlažnim mestima u žbunju i šikarama. U baštama se gaji zbog svojih ukusnih plodova. Razmnožava se korenastim izdancima, semenom ili reznicama. Mesto za sadnju mora biti poluusenovito ili sunčano, plodno i dobro drenirano zemljište otporno na mrazeve, zime i niske temperature.
Održavanje se svodi na orezivanje starih grana da bi se grmlje podmladilo i biljka primila više sunca. Takođe postoji i bela ribizla koja se od crvene razlikuje samo prema boji ploda. Crvena ribizla je medonosna biljka i pčele ju marljivo posećuju radi sakupljanja
polena i nektara.
Upotreba
Plodovi crvene ribizle su jestivi i imaju kiselkast, osežavajući ukus. Jedu se prerađeni ili sirovi. Sadrže vitamin C, 35 mg kalcijuma, oko 84% vode, 5% invertnog šećera, 1,5% pektina. Listovi su bogati vitaminom C i taninima i koriste se za pripremanje čaja.
Srodne vrste
Foto: Capri23auto / Pixabay
Ostavite odgovor