Cvekla (lat. Beta vulgaris) je dobro poznato korenasto povrće koje pripada porodici štireva (lat. Amaranthaceae). Gajenje cvekle je ekonomično jer daje mnogo ploda u vrlo kratko vreme. Dvogodišnja je biljka koja je glavni predstavnik biljne vrste Beta, a kojem takođe pripadaju i blitva i spanać.
Latinski: Beta vulgaris
Engleski: Beet
Porodica: Štirevi (Amaranthaceae)
Dimenzije: do 40 cm
Karakteristike
Tokom prve godine gajenja formira koren, stabljiku i lišće, a tokom druge cvet, plod i seme. Gajiti se može u proleće ili na leto. Može se jesti u svežem obliku ili ukiseljena, a njena hranjiva vrednost je svima dobro poznata.
Cvekla je bogata je mineralima, vitaminima i drugim sastojcima koji imaju pozitivna dejstva na zdravlje čoveka, a najpoznatija je po tome što pomaže kod malokrvnosti. Iz tog razloga se preporuča slabokrvnoj deci, anemičarima, ženama s obilnom menstruacijom i uopšteno svima koji moraju da poboljšaju svoju krvnu sliku.
Stabljika je uspravna, visoka do 40 cm, iako u fazi cvetanja može da naraste i do 2 m. Korenov sistem je dobro razvijen i može biti veoma dubok, do 3 m. Uglavnom ga čini zadebljali tamnocrveni hipokotil, koji je sočan i mesnat, a raste napola izbočen iznad površine zemlje.
U prvoj godini stvara lišće u obliku rozete. Listovi su tamnocrvene boje, sa hrskavim peteljkama, plosnati i zelene ili crvene boje. U drugoj godini stvara se gola i razgranata stabljika sa brojnim cvetovima. Tokom rasta obično opadaju i savijaju se uz zemlju ili se naslanjaju na druge biljke.
Cveće su malo i neupadljivo, sakupljeno u parove. Čine ih jednostavni cvetovi sastavljeni od pet zelenih listova, pet prašnika i tučka čiji obrastao jajnik nosi jedan semeni embrion. Plod je jednodomni orah nepravilnog okruglog oblika.
Poreklo
Poreklom je iz Mediterana. Gaji se kao prehrambena jednogodišnja biljka usled zadebljalog hipokotila, a razmnožava se semenom.
Latinski naziv roda Beta je naziv koji su Rimljani koristili za repu. Na stranim jezicima zove se beetroot i beet (eng.), Rote Bete (nem.), remolacha (špa.), barbabietola, betterave rouge i betterave potagère (fra.), beterraba (port.), cikla (hrv.).
Današnja cvekla potomak je divlje cvekle koja se još uvijek pojavljuje na prostorima oko Sredozemnog i Crnog mora. Zbog toga se misli da joj je poreklo upravo s tih prostora. Koren divlje cvekle ljudima je bio pretvrd i nejestiv, pa su ranije jeli samo lišće.
Cvekla koju danas jedemo nastala je nakon celog veka eksperimentisanja u povrtlarstvu, a nakon toga se lišće prestalo konzumirati. Koren cvekle se dugo koristio kao boja u slastičarstvu zbog toga što sadrži betacijanin. Osim za bojenje glazura, koristio se i za bojenje testa. Za popularnu red velvet tortu i crvenu boju biskvita se koristila upravo cvekla.
Sadnja
Ako želite gajiti cveklu važno je znati da joj odgovara zemlja na kojoj je pre bio sađen krompir, mahunarke, krastavci, žitarice, rani kupus i luk. A u isto vreme, uz cveklu, možete gajiti stočnu repu, blitvu, spanać, luk, salatu i mahune.
Cvekla može da raste i na aluvijalnoj zemlji i tlu, ali će joj najbolje odgovarati plodno i dobro struktirisano tlo bogato organskim materijama. Teško i sabijeno tlo joj nikako ne odgovara jer može da izazove deformisanje korena biljke čime se ostvaruje loš kvalitet ploda i slab prinos.
Struktura same zemlje mora biti mrvičasta, a tlo na kojem ćete saditi vodenopropusno i vazdušno. Za najpovoljnije uvete setve, pH vrednost tla treba da bude od 6,5 do 7.
Cvekla ima debeli koren koji se razvija u zemlji pa je, pre sadnje, veoma važna dobra priprema tla. Nakon branja predkultura zemlju morate preorati na 10 cm dubine, a pre setve cvekle na 30 cm. Donji deo zemlje, pre sadnje cvekle, mora biti dobro zbijen da biste sprečili oticanje vode, a sloj zemlje iznad rastresit da bi koren mogao pravilno da se razvija.
Cveklu gajimo iz semena i ako poželite da ubrzate proces nicanja, pre nego ga posijete možete ga položiti u mlaku vodu (otprilike 22°C) i ostavite 2 dana. Nakon toga, a prije same setve, seme treba biti dobro posušeno.
Cveklu sadimo na dubini od 2,5 do 3 cm, a razmak među redovima mora da bude otprilike 50 cm. Setva cvekle se radi od polovine marta do sredine maja, a vreme setve će veoma uticati na kvalitet plodova i prinos.
Gajenje
Cvekla se najčešće gaji na hladnim prostorima. Seme počinje da klija na 5°C, a da niče na 10°C. Biljke koje su tek nikle mogu da podnesu temperature i do -4°C, a starije biljke, one pred berbu, mogu podneti i mrazeve. Međutim, od svog korenastog povrća, cvekla najlošije podnosi mraz. Za rast će najbolja temperatura biti od 15 do 23°C, a na temperatura iznad 30°C nikako neće uspevati. Biljka neće propasti na tim temperaturama, ali će joj svakako usporiti rast.
Osim optimalne temperature, cvekli je takođe potrebna i svetlost za uspešan rast. Od svog korenastog povrća ona ima najveće zahteve za svetlošću pa ju mnogi zovu i "biljkom drugog dana".
Prilikom gajenja, u prvim fazama, cvekla zahteva mnogo vode jer seme upija do 170% količine vode više u odnosu na svoju masu. U tom slučaju razviće dobar koren koji će kasnije moći da podnese i sušnije periode. Minimalna količina padavina je od 190 do 230 mm kroz godinu.
Osim dostatne količine vode, svetlosti i temperature, cvekli morate obezbediti i dostatnu količinu fosfora. Gnojenje se vrši sa 100 kg fosfora po jednom hektaru, 150 - 200 kg azota po hektaru i 100 - 150 kg kalijuma po hektaru. Uz to trebate dodati i stajsko đubrivo.
Tokom prve obrade zemljišta, u zemlju treba da se zaoru oko dve trećine fosfora i kalijuma i jedna trećina azota. Ostatak fosfora i kalijuma, zajedno sa petinom azota, dodaje se pre same setve. Preostala količina azota koristi se za prihranu i to odmah nakon proređivanja i pre nego zasade počnu da listaju.
U fazi vegetacije potrebno je par puta napraviti obradu strojem, sve dok lišće cvekle u potpunosti ne prekrije redove. Takva obrada se obavlja nakon veće kiše ili navodnjavanja da se ne bi desilo stvaranje pokorice na zemlji. Zemlja se kod prvih obrada može kultivisati 8, a kasnije do 5 cm.
Nasade cvekle se moraju proređivati, a otprilike 50 dana nakon setve možete izvršiti i testnu berbu. Mladu cveklu koju ćete tom prilikom izvaditi možete koristiti svežu u pripremi salate.
Berba
Branje većih količina cvekle uglavnom se obavlja mašinski, a izbor stroja i kvalitet uroda zavise o zemljištu, vrsti tla, načinu setve i održavanju. Berba se može obaviti čupanjem korena tako da se povlači lisna masa ili iskopavanjem korenja iz tla.
Čuvanje
Ako ju pravilno čuvate, cveklu možete jesti svežu tokom cele zime. Na korenu cvekle ostavlja se lisna drška duga barem 2 cm, a optimalna temperatura za skladištenje je oko 0°C, dok bi vlažnost vazduha trebala biti od 96 i do 100%. Ako vam skladište ima i ventilaciju, cvekla se u ovim uslovima može čuvati od 3 do 5 ili čak i do 8 meseci. Manje količine cvekle za sopstvenu upotrebu možete čuvati u podrumima ili frižiderima.
Zaštita od bolesti
Preventivna zaštita od bolesti kod cvekle se mora napraviti posle setve, ali pre nicanja biljake. Zemlja se šprica herbicidima da bi se sprečio razvoj korova, a posle nicanja, nasadi se mogu tretirati herbicidnim uljima. Kod gajenja cvekle mogu se pojaviti iste bolesti kao i kod blitve i spanaća, a radi se o bolestima koje se pojavljuju na lišću poput rđe, pegavosti, plamenjače i pepelnice. Možete da ih suzbijete različitim fungicidima.
Upotreba
Cveklu možemo jesti sirovu ili kuvanu. Kuvanjem gubi neka hranjiva svojstva pa se, za pojačano dejstvo, preporuča jesti ju sirovu. Savršena je za pripremu soka, posebno u kombinaciji sa šargarepom. Često se koristi i za spremanje kisele salate, a u kulinarstvu je popularna i supa od cvekle, ruski specijalitet poznat pod imenom Borsche. U indijskoj se kuhinji cvekla koristi u spremanju tradicionalnog beskvasnog hleba Parathea.
Kod nas se cvekla sprema na bezbroj načina. Kako bi zadržala crvenu boju, kod kuvanja joj se doda malo sirćeta ili soka od limuna. Od nje se mogu raditi razni umaci, supe i salatni prelivi.
Cveklu možemo kuvati i na pari, a u tom slučaju treba da ju ostavite neočišćenu da bi sačuvala zdrave hranjive materije, a guli se tek nakon kuvanja. Osim kuvanja, cvekla može i da se peče tako da cveklu zamotate u foliju i pečete otprilike sat vremena na 190 stepeni. Pečena cvekla poslužuje se kao prilog uz jela s mesom, a odlično se slaže i sa svinjetinom i patkom.
Lekovita svojstva
Cvekla obiluje folnom kiselinom, vitaminima i antioksidansima, svim hranjivim svojstvima koji su važni za očuvanje jakog imuniteta i zdravlja. Sadrži i pigment (betacijanin) koji korenu daje crvenu boju, a koji je zaslužan za to da cvekla pomaže u apsorpciji krvi i povećanju sposobnosti prenosa kiseonika. Upravo se zbog toga cvekla preporučuje anemičnim i slabokrvnim osobama.
Cvekla sprečava nastanak proširenih vena i održava elastičnost arterija, a vlakna koje ima smanjuju holesterol u krvi i pomažu normalizovati krvni pritisak. Cvekla ne sadrži veliku količinu gvožđa, ali ono koje poseduje odlične je kvaliteta te pomaže u izgradnji krvi i čišćenju organizma od otrova.
Lišće cvekle je odličan izvor nutrijenata. Bogato je hlorofilom, beta karotenom, folnom kiselinom, gvožđem, kalijumom i vitaminom C, a može se pripremati isto kao i blitva i spanać - kuvan ili pripremljen kao kašasti sok. Sok od cvekle stimuliše rad jetre, žuči i debelog creva.
Srodne vrste
Foto: Ville Mononen / Pixabay
Ostavite odgovor