Đumbir (lat. Zingiber officinale) je višegodišnja biljka koja pripada porodici đumbirovki (lat. Zingiberaceae). Suptropskog je i tropskog porekla i jedno je od najstarijih gajenih biljaka.
Latinski: Zingiber officinale
Engleski: Ginger, Ginger root
Porodica: Đumbirovke (Zingiberaceae)
Dimenzije: do 100 cm
Karakteristike
Sadnice đumbira najviše se koriste kao začin, a za tu namenu se kopaju od 8 do 12 meseci. Đumbir se šalje na tržište u mlevenom obliku ili kao suvi obrok. Podanke prvo trebate kuvati kako bi se sprečila fermentacija, a zatim se suše na suncu. Ako spoljna koža ostane na korenu, dobija se crni đumbir, a ako je uklonjena, nastaje beli đumbir.
Đumbir je trajnica čiji se podzemni deo koristi hiljadama godina kao hrana i lek. Pripada istoj porodici kao ljiljan i tulipan.
Koren đumbira položen je vodoravno u zemlju, gust je i često razgranat. Iz korena izbijaju stabljike sa listovima u obliku koplja, koji mogu da budu dugi i do 1 m te jako podsećaju na trsku.
Na vrhu same stabljike stvara se standardni cvat sastavljen od crvenih cvetova u obliku levka. Cvetovi đumbira imaju smeđe-ljubičasto pegavu usnu, a ispod cvata su veliki, izduženi listovi sa žutim ivicama. Cvetovi su gusto poređani na vrhu u konusne klasove koji mogu biti dugački do 7,5 cm i žute su boje. Plod je kapsula podeljena u tri dela i sadrži brojne semenke.
Pronađen je u južnoj Kini, a u Evropu je stigao u 1. veku preko Indije. Danas se smatra najkvalitetnije gajenom biljkom na Jamajci.
Sadnja
Sadnja đumbira se radi u proleće a razmnožava se sadnicama. Za gajenje đumbira kod kuće morate imati veću saksiju, koren đumbira (svež), malo zemlje i smeđe đubrivo (kompost). Može da se gaji u zatvorenom prostoru ili u saksijama.
Najbolje opcije za gajenje su veće saksije prilagođene dobroj drenaži, a koje ćete lako moći da pomerate, u zavisnosti od toga koliko svetlosti i toplote đumbir treba. Za sadnju je potreban čvrst i malo deblji sveži koren koji ima vidljive male izbočine i glatku koru jer će se tokom vremena pojaviti novi izbojci. Klijanje starog dela korena takođe može da bude izazvano stavljanjem korena u kesu i ostavljanjem na tamnom mestu nekoliko nedelja.
Ako planirate saditi đumbir u bašti, idealno vreme za sadnju je april i maj, dok ga gajenjem u saksiji možete saditi bilo kada između proleća i jeseni. Suvi koren treba natopiti u toploj vodi noć pre nego planirate sadnju.
Gajenje
Đumbir se razmnožava u proleće i to deljenjem izdanaka. Može se posaditi kupovna sadnica, a veći rizomi se seku na manje komade. Preporuča se saditi biljku iz izdanka koja se prethodno čuvala u plastičnoj kesi za kupovinu usled čega biljka razvija jaku klicu. Za sadnju ju je potrebno staviti u saksiju punu kompostne zemlje i sa dolaskom toplog proleća
dana presađuje se u baštu.
Takođe se može posaditi direktno u zemlju i bez vidljivih klica. Važno je da komad đumbira sadrži bar jedan potencijalni pupoljak kroz koji može klijati, a koji treba okrenuti naopako prilikom sadnje. Sadi se plitko u vlažno, dobro drenirano zemljište na toplo mesto. Važno je da je zemljište uvek vlažno a ne sme se osušiti. Pogodan je za sadnju na polusunčana do polusenovita staništa.
Zreo je za berbu nakon što lišće umre. Cvet će se pojaviti samo ako je đumbir gaji kao višegodišnja biljka, ali tada bi biljku trebbalo sa dolaskom hladnog vremena uneti u kuću.
Đubrenje
Za sadnju đumbira potrebna je organska vrsta smeđeg đubriva, kvalitetna zemlja i manje peska. 2/3 saksije se napuni đubrivom pomešanim sa malo peska, a zatim se u smesu ubacuje koren svežeg đumbira. Nakon toga dodajte tanki sloj zemlje, tek toliko da nežno prekrije koren đumbira.
Nakon sadnje, đumbir treba dobro zalivati, a saksiju prekriti čistom plastičnom kesom ili folijom kako bi zadržala što više vlage. Saksiju treba postaviti tamo gde delimično dobiva sunčevu svetlost.
Presađivanje
Ako posle uvidite da ste đumbir posadili u premalu saksiju, možete ga presaditi nakon što biljka dosegne visinu od 10 centimetara. Imajte na umu da prilikom presađivanja budete oprezni kako ne bi oštetili koren. Pošto će iz istog korena narasti nekoliko biljaka, možete ih lagano odvojiti nežnim kidanjem ili nožem.
Đumbir se presađuje tako da između biljaka ostavite nekoliko centimetara prostora - idealno bi bilo 20-30 cm, ako je saksija dovoljno velika.
Gajenje u bašti
Za gajenje đumbira u bašti, delovi korena se sade nakon što prođe opasnost od mraza i smrzavanja. Sadi na dubinu od otprilike 5 centimetara, na mestu koje je zaštićeno od vetra. Zemlja treba da bude dobro drenirana i vlažna.
Održavanje
Đumbir zahteva puno vode, posebno u letnjim mesecima, tako da treba voditi računa da zemlja ne bude suva. Ako đumbir ne dobije dovoljno vode, koren neće dobro rasti. Biće malen i zakržljan. Međutim, važno je i ne preterati sa vodom jer ako je zemlja previše vlažna, može se dogoditi truljenja korena.
Idealan način navodnjavanja đumbira je kapalni sistem. Tako će zemlja stalno biti vlažna, ali ne i prekomerno natopljena.
Mladi izdanci zelenog đumbira trebali niknuti u roku od 30 dana nakon sadnje i plastična kesa se može izvaditi iz lonca. Posuda se zatim premešta u toplu sobu sa mnogo svetlosti. Saksiju s đumbirom takođe možete čuvati napolju ako je temperatura odgovarajuća (iznad 20 stepeni). Nakon otprilike 8 meseci koren đumbira je spreman za konzumiranje.
Berba
Đumbir se sakuplja kada mu stablo dostigne visinu od 1 metar. Što je stablo veće, to mu je veći i sam koren. Možete izvući samo jedan deo đumbira (koliko vam je potrebno za jelo) ili čitav koren. Izvađen direktno iz zemlje, koren đumbira je žut sa ružičastim flekama i ako se jede ubrzo nakon vađenja ima blag ukus i hrskavu i laganu teksturu.
Skladištenje
Da bi sačuvali đumbir za daljnju sadnju, možete ostaviti nekoliko krtola u zemlji u saksiji na tamnom mestu, a zatim ga u februaru vratiti na svetlo i toplo mesto u kući i započeti sa zalivanjem. Tako će izbojci narasti i početi novi životni ciklus.
Zaštita od bolesti
Prekomernim natapanjem tla i dobrom drenažom ćete svakako izbeći truljenje korena koje se često događa.
Upotreba
Sveži đumbir koristi se u pripremi slatkih i slanih jela, a osim u svježem i sušenom obliku, može se naći i u šećeru, kiselom soku ili konzervisan u sirupu.
Sveži koren đumbira ima nežan, gotovo cvetni ukus. Hrskave je teksture slične jabuci, tako da ga možete jesti više kao povrće. Za duže stajanje suši se i stvara karakterističnu koricu što mu daje više ljut ukus.
Đumbir se može iseći na štapiće ili naribati i dodati salatama i jelima u voku. Slana i slatka jela dodatkom đumbira dobivaju ljutu, ali osvežavajuću aromu, a odgovara u kombinaciji sa prženim jelima, marinadama, čorbama, svežem povrću i žitaricama. Poseban ukus daje jelima od morskih plodova, smanjuje masnoću u patki i svinjetini.
Sveži đumbir se može dodati poslasticama sa sušenim ili svežim voćem, poput kolača od jabuka, dok se sušeni đumbir više koristi u pripremi tradicionalnih pudinga, mafina, keksa i peciva. Što se tiče voća, đumbir se može kombinovati sa bananama, pomorandžama, kruškama i ananasom.
Pored slatkih i slanih, možete ga dodati i u pića, na primer sokovima od povrća i voća, limunadi sa medom te kuvanom vinu. Ako skuvate nekoliko korena u vodi dobićete poznati čaj od đumbira.
Đumbir koji je stariji ima karakterističan ukus i malo liči na biber. Tokom konzumacije ostavlja ljutkast osećaj u ustima, ali i slatku notu koja podseća na limun. Žvakanje korijena đumbira će izazvati žarenje u nosu i ustima.
Poznat je kao omiljeni začin u Kini i Indiji te ostalim azijskim zemljama. Oni ga sitno naseckaju, preliju vrelom vodom i ostave da odstoji nekoliko sati. Zatim ga dodaju jelima pre posluživanja. Ako se koristi na ovaj način zadržava svež, aromatiziran i pomalo ljutkast ukus.
Važan je sastojak u mešavinama začina za kari i kineske začine. U Indoneziji se koristi kombinovan s drugim začinima za spremanje mesa koje se peče u pećnici ili na žaru. Ako se prži pre upotrebe, imaće mnogo blaži ukus i aromu, a dodaje se još i jelima od povrća, mesa i umacima.
Od ostalih začina đumbir se savršeno ukusom slaže sa šafranom, muškatnim oraščićem, crnim biberom, karanfilićem, cimetom i kardamomom.
Sveži koren đumbira u frižideru može se sačuvati najmanje tri nedelje. Stavlja se u plastičnu kesu iz koje se izbacuje sav vazduh i sprema u donjoj ladici frižidera.
Lekovitost
Đumbir ima mnogo lekovitih svojstava. U narodu se koristi protiv kašlja i prehlade, jača imunitet, pospešuje cirkulaciju i pomaže kod povraćanja i mučnine. Ima analgetska, diuretička, sedativna, antimikrobna i protivupalna svojstva, pa ublažava bol, umiruje iritacije, pospešuje mokrenje i izbacivanje viška tečnosti, uništava patogene i smanjuje bol i upalu izazvanu artritisom.
Sadrži gingerol, supstancu koja je odgovorna za pravilno funkcionisanje creva i koja je efikasna kod stomačnih tegoba. Osim što olakšava i pospešuje varenje, odličan je pročišćivač krvi i ima afrodizijačka svojstva.
Pored toga, koren đumbira sadrži brojne antioksidante kao što su alkaloidi, terpenoidi i polifenoli, dok listovi sadrže vitamin C i beta-karoten.
Flavonoidi sadržani u đumbiru takođe imaju pozitivan uticaj na smanjenje stvaranja holesterola u unutrašnjosti krvnih sudova i stvaranje aterosklerotskog plaka što dovodi do smanjenog protoka krvi kroz sudove..
Koristi za i pripremanje preliva koji pomažu kod akutnih i hroničnih bolova izazvanih artritisom i reumom, ukočenim vratom, bolom u leđima, bronhitisom, astmom, grčevima u stomaku i upalom jetre i bubrega.
U arapskoj medicini koristi se i za bolje pamćenja, a naučna istraživanja su pokazala da je ta upotreba i opravdana te da konzumacijom đumbira činite pozitivan uticaj na zdravlje mozga i pamćenje.
Do sada nisu prijavljeni štetni efekti đumbira, a u medicinskoj literaturi nema podataka o njegovoj otrovnosti, tako da je siguran za konzumaciju.
Trudnice bi trebale koristiti đumbir za jutarnju mučninu samo uz savete lekara i ne smeju uzimati više od 1000 mg dnevno, jer je ova doza naučno dokazana da je sigurna.
Istorijat
Smatra se da je đumbir nastao na Bizmark ostrvima, a gajio se u Indiji i Kini od davnina. Evropljani su saznali za đumbir tek nakon što se Marko Polo vratio sa putovanja iz Kine, a u Evropu su prvi put stigli u 9. veku, nakon čega je brzo postao omiljeni začin.
U lekarskim knjigama se pominje od 17. veka kao lekovita biljka. Danas se najviše gaji u provincijama Klarendon, Trelavni i Mančesteru, Jamajki, zatim Indiji i Nigeriji, koji su i najveći izvoznici ovog poznatog začina.
Pozitivna dejstva đumbira dokazana su naučnim istraživanjima, pa je na zapadu prihvaćen kao pomoć u tradicionalnom lekarstvu i funkcionalna hrana. Ređe se koristi u proizvodnji lekova, kozmetike, slatkiša i alkoholnih pića.
Srodne biljke
Foto: wal_172619 / Pixabay
Ostavite odgovor