Fuksija (lat. Fuchsia) ili minđušica je biljka koja pripada porodici Onagraceae, tako da postoji preko stotinu vrsta. Nemoguće je odrediti tačan broj vrsta danas, s obzirom da se pojavio veliki broj hibrida na samom tržištu, ali pretpostavka je da se taj broj kreće od 2.000 do 8.000 hibrida ove biljke.
Latinski: Fuchsia
Engleski: Fuchsia
Porodica: Vrbolikovke (Onagraceae)
Dimenzije: od 60 cm do 4 m, s tim da može dostići i 15 m
Karakteristike
Fuksija potiče iz Južne i Srednje Amerike, Novog Zelanda i Tahitija gde se proteže u šumovitim predelima. Ovo je grmolika ili drvenasta biljka, a može se pojaviti i u obliku puzavice. Ne raste previše visoko, ali se zato dosta grana i širi. Fuksija koja raste kao grm je veličine od 20 cm do 4 m, dok ona vrsta koja raste kao stablo na Novom Zelandu ima visinu od 12 do 15 metara.
Kao što smo pomenuli da postoji veliki broj vrsta, mogu se razlikovati po načinu rasta, dakle, one koje rastu uspravno i mogu postati veliki grm, i na one koje se savijaju, pa su odgovarajuće za viseće saksije.
Njeni zvonasti cvetovi su jarkih i šarenih boja, imaju četiri latice čašice iz kojih rastu latice, prašnici i tučak. Javljaju se takođe i u paru na stabljikama dugim 3 do 5 cm, a mogu se pojaviti i u grupama od 3 ili 5 cvetova.
Fiksija je jako specifičnog izgleda pa je ljudi nazivaju raznim imenima. Neki je nazivaju minđušica, zvončić, balerinka, kampanelica, neki cigančica ali to samo onu vrstu sa tamnim listovima i grozdasto narandžastim cvetovima (Thalia).
Sadnja
Vrtne fuksije uspevaju na skoro svim dobro propusnim zemljištima sa dodatkom humusa kao što je pregoreli treset i ilovača a i koštano brašno. Fuksija se najčešće sadi u maju ili u junu kada ne postoji opasnost od zimskih mrazeva.
Razmnožava se reznicama listova što je najjednostavniji način, izdancima bez pupoljaka dugim 7 do 10 cm. Moze se takođe razmnožavati i semenom. Odreže se tako da samo ima vrh i tri para lista. Poslednjih par listova pri dnu se uklone pa se reznica posadi u zemlju. Kada reznice puste korene posle 3 do 4 nedelje u hladovini i redovnim zalivanjem, potrebno je premestiti ih u posude širine 6 do 10 cm.
Već smo pomenuli da fuksiji treba propusno tlo uz humus, kao i svetlost, ali ne direktno sunce. Zemlja uvek mora biti vlažna, ali ne mora biti mokra uvek. Ukoliko se gaji u visećim saksijama potrebno je zalivati je svakodnevno, dok one u klasičnim treba zalivati na par dana. Na zalivanje treba obratiti pažnju jer ukoliko se voda sipa preko njenih cvetova i listova može lako da propadne. Ne treba je natopiti vodom, a ukoliko se sipa više, vodu je neophodno iscediti iz posude.
One posađene u vrtu se u rano proleće i leto prehranjuju. Sade se na odgovarajućem razmaku kako bi se zaštitile od raznih bolesti i najbolje je saditi je u rano proleće dok još nema cvetove. Pri kupovini treba obratiti pažnju na zdrave i lepe listove kao i stabljike zbog različitih štetočina.
Gajenje
Fuksija je biljka takoreći laka za gajenje samo, kao što smo već pomenuli ako se redovno zaliva, ima svetlost ali nije direktno izložena suncu. Ona traži svetlost ali i svoje mesto u hladovini. Većina vrsta cveta od aprila do septembra, mada sve zavisi od same vrste kao i od klimatskih uslova. Neke vrste su vrlo lako otporne na zimu i hladnoću, mada većina ih cveta samo nekoliko meseci. Mogu se čuvati u kući, dvorištu, na terasi, samo je bitno da su u hladovini.
Ukoliko se čuva i gaji u kući, najviše će joj prijati mesto pored istočnog ili zapadnog prozora, dok je u dvorištu bitno da nema direktan dodir sa suncem. Ako je leto pretoplo, neophodno je zalivato je dva puta na dan. Takođe je neophodno prehranjivati je na svake dve nedelje sve od februara pa do avgusta.
Na jesen je neophodno čuvati je u ne previše toploj prostoriji, ali sa svetlošću. Zašto? Zato što u previše toploj prostoriji može da potera mlade izdanke i takav rani rast može da fuksiju oslabi ili da je skroz uništi. Ukoliko se čuva napolju, neophodno je zaštititi od mrazeva, a tokom zime nema previše brige oko zalivanja samo treba paziti da se zemlja skroz ne osuši.
Što se tiče održavanja tokom zime, potrebno ju je zalivati je na jednom na svake tri do četiri nedelje. Temperatura koja joj najviše odgovara zimi je od 8 do 10 °C tako da se može staviti i na tamno mesto da prezimi. Takođe se može dogoditi da izgubi sve listove što nije razlog za brigu jer će se kasnije oporaviti i povratiti svoje listove kao i cvetove. Bezobzira što tokom zime neće imati cvetove, ukoliko se pravilno neguje tokom zime ona će opastati svake godine.
Što se proleća tiče, u proleće je potrebno ukloniti osušene delove i slabe izdanke kako bi rasla lakše i brže. Takođe, može se prebaciti u veću saksiju, potom da se dobro zalije i prehrani kako bi što bolje i što više cvetala. Da bi trajala što duže potrebno je uklanjati listove na vrhu ali sa tim prestati mesec dana pre početka mirovanja zimi.
Najotpornija i najizdržljivija vrsta fuksije Fuchsia Gartenmeister koja cveta u mnogim predelima kao zimzelena biljka.
Ukoliko neko želi da ima fuksiju grmolikog stabla smatra se da je pravi izazov gajiti je sa gustom i kuglastom krošnjom. Da bi se dobio željeni oblik potrebno je početi već u startu tek ukorenjenih biljki. Obavezno je redovno kidati vrhove izdanaka, tako što se ti vrhovi kidaju ispod drugog para razvijenih listova. Za dobijanje stablastog oblika kidaju se svi izdanci a ostavlja se samo jedan, onaj najbolje razvijeni. Taj izdanak koji se ostavi, potrebno je pustiti da poraste do visine koju želimo nakon čega mu se kida vrh pri čemu će na vrhu stabljike doći do formiranja krošnje.
Ako se kupi u prodavnici potpuno nova fuksija, može se dogoditi da nakon nekoliko nedelja njeni cvetovi opadnu, što nije razlog za brigu jer, događa se vrlo često ali se uglavnom može rešiti. To bi značilo da fuksiji fali da se malo oreže jer ona najbolje raste i cveta iz sveže orezane biljke. Potrebno je orezati samo nekoliko cm grančica što će je podstaći da cveta i to nakon nedelja.
Ukoliko se dogodi da ni tada ne cveta ponovo, potrebno je orezati celu krošnju tako da ostane samo stablo. Posle mesec dana će početi da rastu nove grane a i njeni lepi šarenoliki cvetovi.
Razlozi zbog kojih fuksija može propasti
Pupoljci ove biljke mogu propasti i pre nego što procvetaju i to iz više razloga. Jedan od razloga je da je biljka možda doživela tzv. šok jer dugo bila u unutra a onda je odjednom iznešena napolje. Svakako je neophodno nastaviti sa njenim zalivanjem i prehranom kako bi ona ponovo procvetala.
Drugi razlog - zalivanje. Ona mora uvek biti vlažna, pogotovo one viseće vrste koje traže vodu i nekoliko puta dnevno. Ukoliko se primeti da je zemlja skroz suva obavezno povećati zalivanje inače će biljka pasti i izgledaće kao da se skroz osušila.
Takođe, može se i preterati sa zalivanjem. Ona nikada ne treba da pliva u vodi, već vodu treba isipati iz posude. Često zalivanje može lako da izazove da koren istruli zbog čega gubi listove i svoje pupoljke.
Četvrti razlog je i takoreći cirkulacija zraka, jer kada cvetovi, pupoljci ili listovi opadnu i počnu da trule fuksiji može da zafali cirkulacija zraka. Zato obavezno treba ukloniti propale delove da bi biljka mogla da dobija dovoljno zraka.
Najčešći problem je pregrevanje kada su temperature veće od 26 stepeni, i tada se lako može osušiti. Neophodno je obezbediti joj hlad a ukoliko je posađena u tegli treba joj naći hladnije mesto.
Bolesti i štetočine
Fuksija je najčešće osuđena na bolesti vinove pipe, hrđe koja počinje na poleđini lista nakon čega se brzo proširi na celu biljku gde se pojave smeđe mrlje baš poput hrđe, zatim bolest lisnih ušiju što dovodi do savijanja listova, bolest sive plesni, botrytis - dolazi do oštećenja cvetova i listova sa mrljama, kao i bolesti Phytophthora i Rizoctonia.
Da bi se fuksija zaštitila od bolesti i štetočina jako je bitno ne saditi ih jednu blizu druge, ili pak u grupi, te ne treba joj zalivati listove.
Ova biljka je jako nežna, oko nje je potrebno dosta posla i pružati joj dosta pažnje kako leti tako i zimi. Potrebno ju je na vreme presaditi, zaštititi je od raznih štetočina i ukloniti joj osušene cvetove. Tako će ona cvetati brže i bolje.
Bolesti i štetočine
Postoje li štetočine, može se proveriti na mestu gde se spajaju stabljika i list jer se tu najčešće nalaze insekti. Oni izbacaju svoje otrovne tečnosti zbog čega fuksija može lako da nabuja, dobije neke čudne izrasline ali može i lako da propadne.
Štetočine uglavnom napadaju stabljike, listove i cvetove i može biti problem očistiti ih jer se vide samo pod mikroskopom, a vrlo lako se prenose preko baštenskog alata poput, ali i preko leptira jer su leptiri prirodni oprašivači.
Najlakše i najbolje rešenje za odstranjivanje štetočina je da se odrežu delovi koji su napadnuti, ali pri odrezivanju ih ukloniti polako i oprezno kako se bolest ne bi prenela na ostale zdrave delove.
Upotreba
Charles Plumier, poznati francuski botaničar rekao da biljka nije otrovna ako se unese u telo čak da neke vrste imaju i lekovita svojstva. Postoje fuksije koje imaju svoje bobičaste cvetove i plodove koji se teoretski mogu jesti ali su bezukusni zbog svog blako kiselo slatkog ukusa.
Postoje i neke ukusne vrste poput F. Splendens čiji je ukus citrusa i crnog papra, a bobice se javljaju tokom leta dok fuksija još uvek cveta. Može se ubrati kada su plodovi zreli i laki za branje, a mogu se upotrebiti i makaze. Plodove je potrebno dobro oprati i mogu se upotrebiti po želji.
Od njih se može na primer, napraviti džem kao i od ostalih bobičastih plodova, mogu se staviti u palačinke, mafine, kolače, torte ili se mogu staviti i u voćne salate. Bobice se mogu i zalediti pa tako zaleđene stavljati kao dodatak u piće tokom leta, a na oko izgledaju veoma zanimljivo.
Bezobzira na mogućnost njene primene kao jestive biljke, na našim prostorima se ipak čuva samo kao dekorativno cveće u kući ili dvorištu. Zbog svojih šarenih boja lljudi se često interesuju za nju, jer je neverovatno kako unosi svežinu u prostorije. Nema jak miris, čak ga je štaviše i nemoguće osetiti.
Istorijat
Prva fuksija je pronađena na Karipskom ostrvu Hispaniola , tačnije Haiti i Dominikanska Republika, negde između 1696.-1697. godine, a otkrio ju je francuski monah Charles Plumier na svojoj ekspediciji. Svoje ime je dobila po nemačkom botaničaru i doktoru Leonhartu Fuchsu (1501.-1566.) koji je živeo u 16. veku.
Fuchs je svoja otkrića o lekovitosti biljaka objavio u knjizi De Historia Stirpium Commentarii Insignes.
Prva fuksija u Evropi je vrsta Fuchsia coccinea krajem 18. veka u Englesko,j te je bila pravo osveženje zbog svojih boja i cvetova u mnogim engleskim vrtovima i staklenicima. Postoje razne priče o tome kako je fuksija stigla u Evropu, ali s obzirom da ne postoje i dalje konkretni dokazi o tome, njen dolazak na evropski kontinent je i dalje misteriozan, ali to svakako i nije toliko važno, jer je bitno da možemo uživati u njenim egzotičnim bojama.
Vrste
U našim krajevima kao i svaku biljku i fuksije delimo na one koje mogu da prezime i budu napolju stalno, i one koje se gaje u saksijama jer ne podnose hladnoću. Mogu se čuvati na terasama, u visećim saksijama, teglama i slično, a vrlo retko se čuvaju i gaje kao sobne biljke.
Njene latice su u jednoj boji, dok su lapovi u drugoj, pa fuksija može imati bezbroj kombinacija boja, ali takođe može biti i jednobojna. Najčešće boje: bela, crvena, roze i ljubičasta (čime privlače insekte da ih opraše).
Najpopularnije vrste cvetova fuksije
- Rumenilo zore - vrsta sa roze i svetlo ljubičastim cvetovima
- Harry Gray - vrsta čiji su cvetovi većinom bele boje sa nežno roze delovima
- Pionir - vrsta sa jarko roze cvetovima
- Tamne oči - vrsta sa ljubičastim i crvenim cvetovima
- Indijka - vrsta sa isto ljubičastim i crvenim cvetovima
- Kardinal Farges - vrsta sa svetlo crvenim i belim cvetovima.
Dakle, postoji veliki broj vrsta fuksije samo se treba opredeliti za nama najlepšu boju što je zaista veliki izazov u svim ovim kombinacijama.
Srodne biljke
Foto: Hans Linde / Pixabay
Ostavite odgovor