Gavez (lat. Symphytum officinale L.) koji se još zove i veliki bakalar, crni bakalar, volovski jezik, kilnjak, bršljan, svatovi, sveštenik i crni koren je zeljasta višegodišnja biljka koja pripada porodici porečnica (lat. Boraginaceae).
Latinski: Symphytum officinale
Engleski: Comfrey
Porodica: Porečnice (Boraginaceae)
Dimenzije: do 80 cm
Karakteristike
Stabljika raste uspravno, u gornjem delu je razgranata, šuplja, mesnata, s gustim dlakama i visoka do 80 cm.
Koren gaveza raste duboko, razgranat je i gust. Sadržava puno sluzi, spolja je crne boje, a u preseku bele. Lako puca i lomi se. Listovi su jednostavni, tamnozelene boje, kopljasti, prekriveni finim dlakama i hrapavi, a rastu naizmenično i mogu da budu dugi 15 – 20 cm.
Cvetovi su zvonasti i sakupljeni u cvasti, a rastu iz pazuha gornjih listova i padaju prema dole kao zvončići. Cvetaju od leta do rane jeseni. Plodovi sačinjavaju mali tamni orasi, a jedna biljka daje 800 – 2.000 plodova po jednoj sezoni.
Poreklo
Latinsko ime roda Symphytum potiče od grčke reči simpho što u prevodu znači „da bi zajedno rastao“ i reči python što u prevodu znači biljka. Zbog velikih lekovitih svojstava gaveza, ali u drevna vremena naziv je takođe bio za čitav niz drugih biljaka koje se koriste kod preloma kostiju. Ime vrsta officinale daje se vrstama biljaka iz roda koje se ističu svojim lekovitim svojstvima. Na stranim jezicima zove se comfrey (eng.), consoude officinale (fra.), Echte Beinwell (nem.), navadni gabez (slo.) i consolida maggiore (ita.).
Stanište
Gavez je široko rasprostranjen u celoj centralnoj Evropi. Može se naći na vlažnim mestima, posebno uz obale reka, u rovovima, uz potoke, ivice šuma, od nizija do iznad 1.000 m nadmorske visine. Razmnožava se semenom ili podelom korena. Veoma se lako prima, a kad se jednom razgrana, teško ga se rešiti. Smatra se veoma dobrom medonosnom biljkom, ali pčele do nektara dođu samo ako mravi ili bumbari nisu izgrizli cvetnu čašku.
Upotreba
Listovi i mladi izdanci jestivi su, ali samo u malim količinama. Sakupljaju se u proleće i sledeće godine u kasnu jesen. Zbog dlakavosti, jedu se kuvani u čorbama i supama. Listovi sadrže vitamin C, karoten i alkaloide koji su, ako ih ima u većim količinama, štetni.
Koren gaveza snažno pospešuje regeneraciju tkiva i koristi se za zglobove i zarastanje rana. U tu svrhu se proizvodi i uljni macerat ili odvar za izrada obloga.
Gavez nije komercijalno popularan u kozmetici, ali su efikasni njegovi kratkotrajni tretmani za zatezanje kože. Nije za dužu upotrebu jer je jak i isušuje kožu. Sama odvara korena izuzetno je bogata lepljivom sluzi. Iako se nekad koristi interno, koren se danas ne uzima oralno
jer deluje vrlo toksično.
Listovi gaveza mogu se koristiti u povrtarstvu. Bogati su kalijumom koje biljke obožavaju i ovom prilikom se pravi đubrivo koje pospešuje rast plodova. Mladi listovi su takođe jestivi.
Srodne biljke
Žuti ili beli gavez (lat. Symphytum tuberosum) sličan je običnom ili ljubičastom gavezu. Lišće i stablo su takođe prekriveni finim dlačicama, stabljika je nerazgranata, listovi su sedeći, kopljasti i široki, a glavna razlika je u tome što su njegovi cvetovi žuto-beli. Cveta u aprilu i maju. Rasprostranjen je u svetlim i vlažnim šumama. Kao i kod ljubičastog gaveza, list i koren se takođe koriste u lekovite svrhe.
Srodne vrste
Foto: Jeno Szabo / Pixabay
Ostavite odgovor