Glog - Biljka.rs

Glog (lat. Crataegus) je rod niskih stabljika i grmlja koje pripada porodici ruža (lat. Rosaceae). Biljke inače narastu do najviše 15 m visine iako su u proseku samo oko 5 m.

Latinski: Crataegus
Engleski: Thornapple, Hawberry, Hawthorn
Porodica: Ruže (Rosaceae)
Dimenzije: od 5 do 15 m

1 Karakteristike
2 Poreklo
3 Stanište
4 Upotreba
5 Srodne biljke

Karakteristike

Postoji mnogo vrsta od kojih su važnog ekonomskog značaja, a to su crveni glog (lat. Crataegus oxyacantha) i beli glog (lat. Crataegus monogyna).

Crveni glog

Crveni glog (lat. Crataegus oxyacantha) je nisko drvo ili razgranat, trnovit grm koji može da naraste i do 5 m visine. Kora grana je sivo-smeđe boje dok su jednogodišnje grane zeleno-smeđe boje. Listovi su jajasti, zupčasti, neravni, petokraki ili trokrilni, duboko urezani i rastu na dugoj stabljici. Cveta u maju ili junu.

Svetlo rozi ili beli peterokutni cvetovi rastu uspravno. Plod gloga je sfernog ili jajastog oblika, širok do 1 cm, crvene boje, a razvija se čaška koja sazreva u septembru ili oktobru, a ima 2 - 3
semena.

Beli glog

Beli glog (lat. Crataegus monogyna) je drvo visoko do 8 m ili trnovit grm. Ima dlakave i cvetne stabljike i dublje režnjeve na listovima po čemu se razlikuje od crvenog gloga. Listovi se takođe razlikuju po obliku, odozgo su uglavnom manje sjajni od lišća crvenog gloga. Beli cvetovi sa crvenim prašnicima manji su od crvenih cvetova gloga i razvijaju se 15 dana kasnije. Plodovi su sitniji, prečnika do 8 mm, sa po jednim semenom. Ime vrste monogyna prevodu znači jedan tučak.

Poreklo

Latinsko ime roda Crataegus potiče od grčke reči kratos što u prevodu znači snaga, tvrdoća, zbog tvrdog drveta što je pre bio naziv za danas nepoznatu vrstu. Na stranim jezicima zove se thornapple, hawberry i hawthorn (eng.), espino (špa.), spino bianco, biancospino i azaruolo (ita.) Weißdorne (nem.), cenellier (fr.), i drugi.

Stanište

Glog obično raste samoniklo uz ivice šuma i polja, na planinama i nizijama uz drugo grmlje i drveće. Često se sadi kao živa ograda. I crveni i beli glog su takođe dobre medonosne biljke, jer ih pčele rado posećuju, posebno posle kiše. Nektar se nalazi u plitkom cvetu i lako ga suši vetar i suvo vreme.

Upotreba

Meso gloga sazreva u septembru ili oktobru i postaje brašnasto i suvo. Imaju ukus pasulja, gorak ili kiseo, ali nakon prvih mrazeva postaje ukusno. Možemo ih koristiti za pravljenje kompota, džemova i želea.

Jestivi su i mladi listovi i prolećni lisni pupoljci. Na primer, mogu se dodati u salate od krompira za dodatan ukus. List i cvet gloga imaju lekovita svojstva, ali cvetovi moraju da zadrže prirodnu boju kod sušenja. Koristi se u medicini kao lek za aterosklerozu, hipertenziju, za smirenje i za protiv nervoze. 1 kašičica se prelije se šoljom ključale vode, ostavi da stoji 15 minuta i procedi. Pije se tri puta dnevno, a biljka je sigurna za upotrebu.

Srodne biljke

Foto: Hans Braxmeier / Pixabay