Hajdučka trava

Hajdučka trava (lat. Achillea millefolium L.) je zeljata višegodišnja biljka koja pripada porodici glavočika (lat. Asteraceae). Može da naraste i do 80 cm visine

Latinski: Achillea millefolium
Engleski: Yarrow
Porodica: Glavočike (Asteraceae)
Dimenzije: do 80 cm

Karakteristike

Stabljika je uglavnom jednostavna, raste uspravno i prekrivena je dlakana. Baza biljke je puzajuća i vodoravna. Listovi rastz naizmenično, kopljasto su dugački, trostruko ili dvostruko perasti i podeljeni na mnogo malih finih segmenata.

Cvetne glavice su prečnika 3 – 5 mm, sakupljaju se u guste cvasti na vrhu stabljike. Sastoje se od cevastih, belih cvetova u sredini i rozih na obodu. Inovlukrum je jajastog oblika, a cveta od juna do septembra. Plod čini roška duga oko 2 mm.

Poreklo

Latinsko ime roda Ahil dato je po starogrčkom mitološkom junaku Ahilu koji je koristio biljku za zarastanje rana i sprečavanje krvarenja svojih vojnika. Hajduci su takođe znali za njegovu lekovitost i popularan je među vojnicima kao hajdučka trava. Ime vrste millefolium u prevodu znači hiljadu listova, a reč je izvedena iz latinske reči mille što u prevodu znači hiljadu i reči folium koja u prevodu znači list. Biljka je poznata na stranim jezicima kao yarrow (eng.), mille feuille (fra.), milhojas (špa.), Gemeine Schafgarbe (nem.), millefoglie (ita.).

Stanište

Hajdučka trava je rasprostranjena u Severnoj Americi, Aziji i Evropi. Poreklo vuče iz Australije i Novog Zelanda gde je udomaćena i invazivna biljka. Raste po celoj Evropi samoniklo i divlje, najčešće u grupama, po livadama, poljima, na suvim pašnjacima ili kao korov u baštama: Nalazimo ga od nizije do planinskog pojasa do 1.700 m nadmorske visine.

Razmnožava se semenom ili deljenjem korena u proleće ili jesen. Voli sunčane položaje zemljište bogato hranjljivim materijama. Dobro podnosi sušu i toplotu i opstaje tokom mraza. Moguće je sakupljati seme divljih biljaka i sijati ih u saksije, a presađujemo ih nakon 6 do 8 nedelja.

Upotreba

Mlado lišće beremo od kraja februara do juna i ponovo u jesen. Sadrži vitamin C, karoten i nešto vitamina K. Lišće dodajemo salatama, čorbama i supama. Takođe se mogu koristiti kao začin umesto peršuna. Starenjem lišća razvijaju se gorke glikozide i puno tanina kada listovi više nisu jestivi.

Listovi, cvetovi ili vrhovi biljaka sakupljaju se u vreme cvetanja i suše na hladnom i prozračnom mestu. Koristimo ih za čaj koji jača apetit, poboljšava performanse jetre i oslobađa vodu iz tela. Takođe se koristi za lečenje ginekoloških bolesti. 10 g sušenog bilja hajdučke trave prelije se šoljom ključale vode, ostavi poklopljeno 10 minuta, procedi i pije 3 šolje dnevno. Bezbedan je za upotrebu.

Parna destilacija cvetova daje esencijalno ulje koje se ne koristi oralno jer je neurotoksičan zbog sadržaja tujona, ali pronalazi primenu u kozmetici. Slično i hidrolat hajdučke trave, on takođe ima primenu u nezi oštećene, suve i upaljene kože.

Srodne vrste

• Afrička ivančica
• Ageratum
• Artičoka
• Brojanica
• Crni koren
• Endivija
• Hajdučka trava
• Ivančica, bela rada
• Kanarska ivančica
• Krasuljak

Foto: Pixabay