Jorgovan (lat. Syringa), pripada porodici maslinovki (lat. Oleaceae). Rod jorgovana ima oko 20 – 25 vrsta cvetnica sa preko 4.000 različitih sorti koje se mogu pronaći u Aziji i Evropi.
Latinski: Syringa
Engleski: Syringa, Lilac
Porodica: Maslinovke (Oleaceae)
Dimenzije: do 7 m
Karakteristike
Kod nas je poznat još kao jergovan, dubačac ili jargovan. Pravi je glasnik proleća jer ima snažan miris koji šire njegovi veliki i paničasti cvetovi ružičaste, ljubičaste i bele boje. U prirodi postoje sorte jorgovana sa pojedinačnim i punim cvetovima, ali i mnogo vrsta koje su samoniklo izrasle u divljini.
Obični jorgovan, latinskog naziva Syringa vulgaris L. je najrasprostranjenija vrsta u svom rodu. Karakteristično je da sa uspravnim i razgranatim granama može da raste kao drvo visine do 7 m. Mlade grane jorgovana su gole, tanke ili malo žlezdaste, dlakave, zelene do maslinasto-smeđe boje. Kora jorgovana je gruba i uzdužno ispucana. Svetlo je braon boje, a ljušti se u trakama. Pupoljci su zaoštreni i jajoliki, bočni i slične veličine.
Listovi su jednostavni i glatki, nasuprotni i goli sa obe strane. Jajolikog su oblika i imaju celovite ivice, na vrhu su zašiljeni i imaju osnovu u obliku srca. Pozadi su svetliji, a lice tamnozeleno i nalaze se na drškama dugim 3 cm.
Cvetovi imaju izražen i prijatan miris i sitni su. Mogu biti od ljubičaste do ružičasto-bele boje i gusto su skupljene u grozdaste cvasti duge do 25 cm. Čaška jorgovana ima 4 srasla lapa, na vrhu imaju 4 neravna zupca i duga je do 2 mm. Venčić ima četiri latice bele do crvenkasto-ljubičaste boje, a dugačke su 4 – 5 mm, stopljene u cevasti oblik, na vrhu sa četiri zupca. Ima dva prašnika koji su izrastali u gornjem delu za venac. Na isti način cvetaju kada se desi listanje i to na proleće. Cveće rado posećuju brojni insekti, a plod je poput smeđe čaure koja puca u dva dela, na vrhu je zašiljena i dugačka je oko 1 – 1,5 cm.
Poreklo
Latinski naziv Syringa potiče od grčke reči syrinx što znači šuplja truba ili frula, a drvo se pre koristilo za izradu frula. Ime vrste vulgaris u prevodu znači uobičajen i čest. Na stranim jezicima zove se common lilac (eng.), lilas français i lilas commun, Gemeine Flieder (nem.), lillà comune (ita.), lila común i lilo (špa.).
Jorgovan ima određenu simboliku i na jeziku cveća znači ljubav. Prvu ljubav označava ljubičasti jorgovan, a bela je simbol mladalačke nevinosti. Povezan je sa Vaskrsom na Kipru, u Libanu i u Grčkoj, zbog čega je i nazvan paschalia. Obični jorgovan je cvet koji označava državu Ajdaho i državu Nju Hempšir gde je njeno značenje posebno. Simbolizuje čvrst karakter muškarca i žene i granitnu državu. U državi Vašington u gradu Spokejn, jorgovan je veoma važan jer se svake godine održava parada i festival jorgovana.
Sadnja
Jorgovan uspeva na humusnom i blago vapnenom zemljištu, voli puno sunca i na njemu najbolje cvate. Podnosi laganu senku, a u zavisnosti od vrste može da naraste 1 – 3 m. Može se saditi duž dvorišta, staza i u bašti, a često se koristi i kao živa ograda. Sadi se ili u nekoliko primeraka ili pojedinačno sa drugim ukrasnim grmljem u bašti. Sadnja letnjeg jorgovana nije komplikovana. Najčešće se sadi na cvetnim krevetima, a ponekad i na krovnom vrtu.
Zemlja treba da bude bogata mineralima, drenirana i dobro propusna za blago alkalno okruženje. Ako u zemljištu ima previše azota, jorgovan može manje da cveta, a izdanci mogu manje da rastu i razvijaju se.
Najbolje vreme za sadnju jorgovana je proleće ili jesen u razmacima od 1,5 – 4,5 m, u zavisnosti od vrste jorgovana. Treba ga saditi u rupu koja je duboka poput korena i dvostruko šira od njega. Tokom sadnje dodaje se kompost i dobro se zaliva. Neophodno je izbegavati sadnju jorgovana u područjima gde postoje jaki mrazevi jer kasni mrazevi uništavaju cvetne pupoljke.
Razmnožavanje
Mlade biljke jorgovana odlično podnose presađivanje, a najbolje je to uraditi na proleće. Neki preporučuju presađivanje na jesen jer tada vegetacija prestaje. Za presađivanje je veoma važno da se osigura kiselo zemljište i dobra drenaža. Preporuča se razmnožavanje od marta do juna, jer tada najbolje pušta korene.
Presađene reznice su duge 20 – 25 cm i na sebi imaju 5 ili 6 listova. Koren će se pojaviti na donjem kraju reznice, pa je na tom mestu i mi sečemo. Onog trenutka kada se koren pojavi, treba ga natopiti hormonima za korenje i staviti u mešavinu zemlje i humusa. Prekriva se najlonom i stavlja na toplije mesto i svakodnevno se podiže kako bi se ušlo dovoljno vazduha. U ovom periodu reznicama je potrebno sunce, ali opet ne bi trebalo da bude prejako. Prskanje i zalivanje reznica je obavezno, mada tlo ne sme da bude prevlažno da bi podstaklo truljenje.
Jorgovan se može razmnožavati iz semena i kalemljenjem. Kalemljenje jorgovana vrši se u martu i aprilu kada se vegetacija polako budi. Kalemljenje povezuje grančice kalema i podloge približno iste debljine. S baze je potrebno skinuti sve pupoljke i napraviti makazama presek i skalpelom urediti određeni nagib. Na grani koju kalemimo treba da ostanu najmanje dva pupoljka. Ako mesta koja zasečemo dobro leže, povezana su pomoću trake ili konopa namenjenog kalemljenju. Nakon spajanja, vrh grančice kalema je premazan voskom za kalemljenje.
Gajenje
Prilikom sadnje jorgovana nije potrebno obrezivanje, ali se orezuje u drugoj godini. Poznato je da podnosi nedostatak kiše i suše, pa ne moramo da brinemo ako ga ponekad ne zalivamo. Međutim, u letnjim mesecima preporučljivo je osvežavanje prskanjem, a kako bi se podstaklo bujnije cvetanje, delimično obrezivanje se može obaviti između novembra i marta.
Divlji oblici jorgovana stvaraju prelepo grmlje sa elegantno visećim granama koje su u svom punom cvatu tokom maja.
Ako želite da podstaknete cvetanje, jorgovan na proleće treba hraniti đubrivom bogatim fosforom. Cvetanje jorgovana odvija se od maja do juna meseca. Nakon cvetanja, postupak đubrenja složenim đubrivom se ponavlja. Uvele cvetove jorgovana treba odmah ukloniti, kao i sve korenske izdanke i proređivati samo po potrebi.
Zaštita od bolesti
Najčešća gljivična bolest koja se javlja na svim vrstama ukrasnih biljaka je pepelnica, a uzročnici pepelnice su gljive iz nekoliko rodova. Infekcija pepelnicom se uvek javlja na stabljici, licu listova i na lisnim i cvetnim pupoljcima. Prepoznatljiv je po prevlaci bledog pepela, koja se lako uklanja dodirom.
Čini se da su delovi zaražene biljke posuti pepelom u krugovima i nepravilnog su oblika. Na mestu mrlje tkivo odumire, a na listovima se pojavljuje nekroza tamnije oker boje. Ako su zaraženi najmlađi listovi koji se još nisu dobro razvili, oni ostaju zaostali u razvoju, deformisani i mali. Tako svi zaraženi delovi biljke presušuju i na kraju umiru. Pepelnica se može suzbiti prskanjem fungicida.
Upotreba
Jorgovan se koristi kao analgetik, sedativ, tonik i antipiretik. Cenjena je kao vrlo dobra medonosna biljka jer pčele vole da klijaju na cvetovima i sakupljaju polen i nektar. Neki tvrde da se na jednom hektaru jorgovana može sakupiti oko 60 kg meda.
Cvetovi jorgovana mogu se koristiti za lečenje različitih kožnih oboljenja, poput opekotina i osipa, tako da se listovi kuvaju dok voda ne pocrni, a dobijena infuzija čaja koristi se kao oblozi od ogrebotina i posekotina i raznih nečistoća na koži.
Takođe je veoma dobar za negu lica, a oblozi se pripremaju tako što se cvetovi prokuvaju u mleku, a ovako pripremljeni oblog stave na lice.
Takođe može da se koristiti za respiratorne probleme kao što su bronhitis i kašalj i probavni problemi, ali i za nadimanje ili zatvor i probleme sa očima poput glaukoma. Ulje cveta jorgovana poznato je i kao tradicionalni lek za reumatizam i masažu, kao i za neuralgiju nerva.
U aromaterapiji se koristi za duhovnu i emocionalnu ravnotežu i za lečenje depresije i jačanje senzualnosti.
Upotreba cveća koristi se i u magijskim ritualima za pročišćavanje i zaštitu prostorija, kao što se u prošlosti mirisno cveće koristilo za odbijanje zlih duhova i donošenje pozitivne energije kao vesti dara života i radosti. Cveće se koristi i za izradu parfema.
Moguće je jesti i sirove cvetove jorgovana, mada ne u prevelikim količinama, jer isušuju i zatežu sluznicu usta. U kuvanju je najpoznatija upotreba cveća, odnosno paniranje umočeno u testo za palačinke i prženo u ulju. Takođe se mogu dodati prolećnim mešanim cvećnim salatama sa drugim divljim jestivim biljem.
Vrste
Postoji mnogo vrsta jorgovana, a nekim vrstama još nije dodeljen status priznanja. Ali postoje i neke popularnije poput:
- Kraljevski jorgovan (Syringa chinesis) – divlja i viseća vrste jorgovana, ima pojedinačne ljubičaste listove i naraste do 3 m visine
- Syringa reflexa – poznat po bogatom i dugom cvetanju. Cvetovi su spolja tamnocrveni, a iznutra svetlo ružičasti i narastu do 2 i po metra visine
Hibridi poput:
- vulgaris (Andeken an L. Spath) – pojedinačnih i tamnoljubičastih cvetova
- Charles Yoly – punih i ljubičasto-crvenih cvetova
- Michale Buchner – punih ljubičastih cvetova
- Mme Lemoine – punih belih cvetova
- Katherine Havmeyer – velikih i punih ljubičasto ružičastih cvetova
Srodne vrste
Foto: JACLOU-DL / Pixabay
Ostavite odgovor