Jorgovan (lat. Syringa), pripada porodici maslinovki (lat. Oleaceae). Rod jorgovana ima oko 20 - 25 vrsta cvetnica sa preko 4.000 različitih sorti koje se mogu pronaći u Aziji i Evropi.
Latinski: Syringa
Engleski: Syringa, Lilac
Porodica: Maslinovke (Oleaceae)
Dimenzije: do 7 m
Karakteristike
Kod nas je poznat još kao jergovan, dubačac ili jargovan. Pravi je glasnik proleća jer ima snažan miris koji šire njegovi veliki i paničasti cvetovi ružičaste, ljubičaste i bele boje. U prirodi postoje sorte jorgovana sa pojedinačnim i punim cvetovima, ali i mnogo vrsta koje su samoniklo izrasle u divljini.
Obični jorgovan, latinskog naziva Syringa vulgaris L. je najrasprostranjenija vrsta u svom rodu. Karakteristično je da sa uspravnim i razgranatim granama može da raste kao drvo visine do 7 m. Mlade grane jorgovana su gole, tanke ili malo žlezdaste, dlakave, zelene do maslinasto-smeđe boje. Kora jorgovana je gruba i uzdužno ispucana. Svetlo je braon boje, a ljušti se u trakama. Pupoljci su zaoštreni i jajoliki, bočni i slične veličine.
Listovi su jednostavni i glatki, nasuprotni i goli sa obe strane. Jajolikog su oblika i imaju celovite ivice, na vrhu su zašiljeni i imaju osnovu u obliku srca. Pozadi su svetliji, a lice tamnozeleno i nalaze se na drškama dugim 3 cm.
Cvetovi imaju izražen i prijatan miris i sitni su. Mogu biti od ljubičaste do ružičasto-bele boje i gusto su skupljene u grozdaste cvasti duge do 25 cm. Čaška jorgovana ima 4 srasla lapa, na vrhu imaju 4 neravna zupca i duga je do 2 mm. Venčić ima četiri latice bele do crvenkasto-ljubičaste boje, a dugačke su 4 - 5 mm, stopljene u cevasti oblik, na vrhu sa četiri zupca. Ima dva prašnika koji su izrastali u gornjem delu za venac. Na isti način cvetaju kada se desi listanje i to na proleće. Cveće rado posećuju brojni insekti, a plod je poput smeđe čaure koja puca u dva dela, na vrhu je zašiljena i dugačka je oko 1 - 1,5 cm.
Poreklo
Latinski naziv Syringa potiče od grčke reči syrinx što znači šuplja truba ili frula, a drvo se pre koristilo za izradu frula. Ime vrste vulgaris u prevodu znači uobičajen i čest. Na stranim jezicima zove se common lilac (eng.), lilas français i lilas commun, Gemeine Flieder (nem.), lillà comune (ita.), lila común i lilo (špa.).
Jorgovan ima određenu simboliku i na jeziku cveća znači ljubav. Prvu ljubav označava ljubičasti jorgovan, a bela je simbol mladalačke nevinosti. Povezan je sa Vaskrsom na Kipru, u Libanu i u Grčkoj, zbog čega je i nazvan paschalia. Obični jorgovan je cvet koji označava državu Ajdaho i državu Nju Hempšir gde je njeno značenje posebno. Simbolizuje čvrst karakter muškarca i žene i granitnu državu. U državi Vašington u gradu Spokejn, jorgovan je veoma važan jer se svake godine održava parada i festival jorgovana.
Sadnja
Jorgovan uspeva na humusnom i blago vapnenom zemljištu, voli puno sunca i na njemu najbolje cvate. Podnosi laganu senku, a u zavisnosti od vrste može da naraste 1 - 3 m. Može se saditi duž dvorišta, staza i u bašti, a često se koristi i kao živa ograda. Sadi se ili u nekoliko primeraka ili pojedinačno sa drugim ukrasnim grmljem u bašti. Sadnja letnjeg jorgovana nije komplikovana. Najčešće se sadi na cvetnim krevetima, a ponekad i na krovnom vrtu.
Zemlja treba da bude bogata mineralima, drenirana i dobro propusna za blago alkalno okruženje. Ako u zemljištu ima previše azota, jorgovan može manje da cveta, a izdanci mogu manje da rastu i razvijaju se.
Najbolje vreme za sadnju jorgovana je proleće ili jesen u razmacima od 1,5 - 4,5 m, u zavisnosti od vrste jorgovana. Treba ga saditi u rupu koja je duboka poput korena i dvostruko šira od njega. Tokom sadnje dodaje se kompost i dobro se zaliva. Neophodno je izbegavati sadnju jorgovana u područjima gde postoje jaki mrazevi jer kasni mrazevi uništavaju cvetne pupoljke.
Razmnožavanje
Mlade biljke jorgovana odlično podnose presađivanje, a najbolje je to uraditi na proleće. Neki preporučuju presađivanje na jesen jer tada vegetacija prestaje. Za presađivanje je veoma važno da se osigura kiselo zemljište i dobra drenaža. Preporuča se razmnožavanje od marta do juna, jer tada najbolje pušta korene.
Presađene reznice su duge 20 - 25 cm i na sebi imaju 5 ili 6 listova. Koren će se pojaviti na donjem kraju reznice, pa je na tom mestu i mi sečemo. Onog trenutka kada se koren pojavi, treba ga natopiti hormonima za korenje i staviti u mešavinu zemlje i humusa. Prekriva se najlonom i stavlja na toplije mesto i svakodnevno se podiže kako bi se ušlo dovoljno vazduha. U ovom periodu reznicama je potrebno sunce, ali opet ne bi trebalo da bude prejako. Prskanje i zalivanje reznica je obavezno, mada tlo ne sme da bude prevlažno da bi podstaklo truljenje.
Jorgovan se može razmnožavati iz semena i kalemljenjem. Kalemljenje jorgovana vrši se u martu i aprilu kada se vegetacija polako budi. Kalemljenje povezuje grančice kalema i podloge približno iste debljine. S baze je potrebno skinuti sve pupoljke i napraviti makazama presek i skalpelom urediti određeni nagib. Na grani koju kalemimo treba da ostanu najmanje dva pupoljka. Ako mesta koja zasečemo dobro leže, povezana su pomoću trake ili konopa namenjenog kalemljenju. Nakon spajanja, vrh grančice kalema je premazan voskom za kalemljenje.
Gajenje
Za gajenje jorgovana najbolje mu pogoduju sunčana ili polusenovita mesta i dobro propusno i hranjivo zemljište blago alkalne sredine. Ako zemljište sadrži previše azota, jorgovan će slabije cvetati.
Da bi se potaknulo cvetanje, u proleće je potrebno prihraniti biljku đubrivom bogatim fosforom. Đubrenje kompleksnim đubrivom ponavlja se nakon cvetanja.
Neorezani jorgovani u pravilu cvetaju svake godine, a staro drvo daje više cvetova ako se ne oreže. Ako se jorgovan koristi za ogradu pa je orezivanjem potrebno popraviti oblik, najbolje ga je uraditi nakon cvetanja, pre nego što se formiraju cvetni pupoljci za sledeću godinu.
Kod orezivanja treba biti oprezan jer jorgovan na mladim granama proizvodi cvetove tek nakon tri godine. Ako želite podmladiti jorgovan, potrebno je svake godine ukloniti samo jednu trećinu starih grana.
Osušene cvetove jorgovana treba redovito uklanjati da bi se sprečilo stvaranje semena, a nakon cvetanja potrebno je ukloniti osušene listove i odrezati suve grane jer se tako podstiče grananje.
Jorgovan se koristi i kao rezano cveće pa ako želite da što duže traje u vazama, režite stabljike koje nisu duže od 40 cm i uklonite sve lišće. Jorgovan se u vazu stavlja kada je već rascvetan, jer će se pupoljci u vodi teško otvoriti. Da bi biljka upila dovoljno vode i duže ostala sveža, pre stavljanja u vazu treba zdrobiti dno peteljke.
Zaštita od bolesti
Uzgoj jorgovana, kao i kod ostalog ukrasnog grmlja, najčešće ugrožavaju pepelnica i rđa.
Najčešća gljivična bolest koja se javlja na svim vrstama ukrasnih biljaka je pepelnica, a uzročnici pepelnice su gljive iz nekoliko rodova. Infekcija pepelnicom se uvek javlja na stabljici, licu listova i na lisnim i cvetnim pupoljcima. Prepoznatljiv je po prevlaci bledog pepela, koja se lako uklanja dodirom.
Čini se da su delovi zaražene biljke posuti pepelom u krugovima i nepravilnog su oblika. Na mestu mrlje tkivo odumire, a na listovima se pojavljuje nekroza tamnije oker boje. Ako su zaraženi najmlađi listovi koji se još nisu dobro razvili, oni ostaju zaostali u razvoju, deformisani i mali. Tako svi zaraženi delovi biljke presušuju i na kraju umiru. Pepelnica se može suzbiti prskanjem fungicida.
Rđu uzrokuju gljivice iz brojnih rodova, a zavisno od uzročnika, na naličju lista se razvijaju mehurići ili pege sastavljeni od praškastih nakupina spora gljive.
Upotreba
Jorgovan se koristi kao analgetik, sedativ, tonik i antipiretik. Cenjena je kao vrlo dobra medonosna biljka jer pčele vole da klijaju na cvetovima i sakupljaju polen i nektar. Neki tvrde da se na jednom hektaru jorgovana može sakupiti oko 60 kg meda.
Cvetovi jorgovana mogu se koristiti za lečenje različitih kožnih oboljenja, poput opekotina i osipa, tako da se listovi kuvaju dok voda ne pocrni, a dobijena infuzija čaja koristi se kao oblozi od ogrebotina i posekotina i raznih nečistoća na koži.
Takođe je veoma dobar za negu lica, a oblozi se pripremaju tako što se cvetovi prokuvaju u mleku, a ovako pripremljeni oblog stave na lice.
Takođe može da se koristiti za respiratorne probleme kao što su bronhitis i kašalj i probavni problemi, ali i za nadimanje ili zatvor i probleme sa očima poput glaukoma. Ulje cveta jorgovana poznato je i kao tradicionalni lek za reumatizam i masažu, kao i za neuralgiju nerva.
U aromaterapiji se koristi za duhovnu i emocionalnu ravnotežu i za lečenje depresije i jačanje senzualnosti.
Upotreba cveća koristi se i u magijskim ritualima za pročišćavanje i zaštitu prostorija, kao što se u prošlosti mirisno cveće koristilo za odbijanje zlih duhova i donošenje pozitivne energije kao vesti dara života i radosti. Cveće se koristi i za izradu parfema.
Moguće je jesti i sirove cvetove jorgovana, mada ne u prevelikim količinama, jer isušuju i zatežu sluznicu usta. U kuvanju je najpoznatija upotreba cveća, odnosno paniranje umočeno u testo za palačinke i prženo u ulju. Takođe se mogu dodati prolećnim mešanim cvećnim salatama sa drugim divljim jestivim biljem.
Uljni macerat jorgovana
Pravi se tako da šaku cvetova jorgovana stavite u staklenu flašu ili teglu od jedne litre i zalijete ih kvalitetnim maslinovim uljem. Mešavina se drži na suncu dve do tri sedmice, a dobiveno ulje je idealno za njegu tela i masažu.
Čaj od cveta jorgovana
Ovaj čaj je dobar za jetru i priprema se tako da u 2 dl hladne vode stavite kašiku cvetova jorgovana i ostavite dva sata. Nakon toga prokuvate i dobro ohladite.
Čaj od kore jorgovana
Kora se skida u rano proleće ili u jesen, nakon sazrevanja plodova. Zatim se ustinjava, pa suši na prozračnom i toplom mestu. Sadrži eterična ulja, minerale te tanin i siringin. Čaj se pravi tako da se u 2 dl vode potope dve kašike kore jorgovana i ostave se oko dva sata. Čaj se nakon toga kratko prokuva i ostavi još jedan sat, a piju se dve do tri šoljice čaja dnevno. Čaj se koristi za obnavljanje jetre, lečenje napetosti i uklanjanje bolova.
Zanimljivosti
Jorgovan je iz Male Azije u Evropu stigao u 16. veku, a danas postoji skoro 1000 različitih kultivara. Neke vrste jorgovana mogu preživeti temperature do -15 stepeni Celzijusa.
Obični jorgovan nosi lat. naziv Syringa vulgaris, a dobio ga je od švedskog lečnika i botaničara Carla Linnéa koji ga je 1753. godine prvi službeno opisao kao vrstu.
Ljubičasti jorgovan simbolizuje prvu ljubav, a najlepše miriše na toplom i sunčanom danu. U Grčkoj, Libanonu i na Kipru je jako popularan u vreme Uskrsa. Pre se verovalo kako jorgovan štiti kuću od zlih duhova i donosi u nju mir i sreću.
Na nekoliko lokacija u Severnoj Americi održavaju se godišnji festivali jorgovana, a najpoznatiji je onaj koji se održava u Rochesteru u New Yorku. Taj se festival održava u Highland Parku, mjesto s najviše vrsta jorgovana.
U botaničkom vrtu Arnold Arboretum u Bostonu svakog se maja slavi Sedmica jorgovana. Posetitelji tada mogu razgledati kolekciju od preko 400 jorgovana i to je jedini dan u godini kada je u Arboretumu dopušteno organizovati piknik.
Jorgovan je popularan već vekovima, i to ne samo zbog svoje lepote. Gajio se i zbog vrednog drveta od kojeg se mogu praviti razni muzički instrumenti, a takođe je cenjena sirovina za izradu lula i ostalog pušačkog pribora. Njegovo botaničko ime dolazi od grčke riječi syrinx, što znači lula.
Vrste
Postoji mnogo vrsta jorgovana, a nekim vrstama još nije dodeljen status priznanja. Ali postoje i neke popularnije poput:
- Kraljevski jorgovan (Syringa chinesis) - divlja i viseća vrste jorgovana, ima pojedinačne ljubičaste listove i naraste do 3 m visine
- Syringa reflexa - poznat po bogatom i dugom cvetanju. Cvetovi su spolja tamnocrveni, a iznutra svetlo ružičasti i narastu do 2 i po metra visine
Hibridi
- vulgaris (Andeken an L. Spath) - pojedinačnih i tamnoljubičastih cvetova
- Charles Yoly - punih i ljubičasto-crvenih cvetova
- Michale Buchner - punih ljubičastih cvetova
- Mme Lemoine - punih belih cvetova
- Katherine Havmeyer - velikih i punih ljubičasto ružičastih cvetova
Letnji jorgovan
Letnji jorgovan (Buddleja Davidii) je biljka pogodna za uzgoj u baštama i na terasama. Reč je o grmolikoj biljci iz porodice Scrophulariaceae, a naziva se letnjim jorgovanom jer za razliku od klasičnih jorgovana koji cvetaju u rano proljeće, ova sorta cveta u ljeto.
Dolazi u raznim bojama: beloj, plavoj, ljubičastoj, ružičastoj, žutoj i narandžastoj, a svaka od tih boja daje mu atraktivan i jedinstven izgled, pa nije ni čudno što se sve češće može videti u baštama na ovim prostorima.
Može narasti do tri metra, a njegovi slatki cvetovi privlače leptire pa se često naziva i Leptirovim cvetom. Uzgoj jorgovana ove vrste nije zahtevan, a najčešće se sadi uz baštenske staze, u lejama ili baštu na krovu. Sadi se u dobro drenirano zemljište bogato mineralima koji su neizostavni za rast i razvoj.
Letnji jorgovan je poznat po tome što prilično dobro podnosi sušu, pa ne morate brinuti ako ga nekad zaboravite zaliti. U letnjim mesecima ga možete osvežavati prskanjem.
Rašće i na polusenovitim mestima, ali ipak najbolje cveta na direktnom svetlu. Za bujnije cvetanje obavezno je napraviti delomičnu rezidbu, a ona se obavlja između novembra i marta.
Srodne biljke
Foto: JACLOU-DL / Pixabay
Ostavite odgovor