Kajsija (lat. Prunus armeniaca L.) je listopadno drvo iz roda Prunus, a pripada porodici ruža (lat. Rosaceae). Može da naraste i do 12 m u visinu.
Latinski: Prunus armeniaca
Engleski: Apricot
Porodica: Ruže (Rosaceae)
Dimenzije: do 12 m
Karakteristike
Svrstava se u drveće srednje visine, a krošnja je dobro razvijena i zaobljena. Kora drveta je tamno sive boje i ispucala sa izraženim lenticelama i crvenkastim granama.
Listovi su jednostavni, šiljasti, ovalni, naizmenični, kožni sa dvostruko nazubljenim ivicama, dugi oko 10 mm i široki oko 7 cm. Cvetovi rastu pojedinačno na kratkim stabljikama, a sastoje se od 5 ružičastih ili belih latica i cvetaju 10 – 14 dana u martu i aprilu pre listanja. Cveće kajsije je dvostruko, a sastoji se od čaške sa 5 crveno-smeđih latica dok se venac sastoji od 5 okruglih latica. Prašnika je mnogo, a tučak je obrastao jajnik.
Plod je narandžasta koštica, a u predelu gde je plod izložen suncu i malo crvena. Prečnika je do 3 cm (postoje sorte koje imaju i često veće plodove) i blago dlakavi. Sazreva od juna do avgusta, u zavisnosti od sorte. Koštica koja se nalazi unutar ploda je tvrda i velika, a lako se odvaja od mesnatog dela ploda. Kajsija je medonosna biljka što znači da pčele često posećuju njeno cveće i sakupljaju nektar i polen.
Poreklo
Latinsko ime roda Prunus prvi puta je koristio Karl Lino davne 1737. godine. Njegovo poreklo sačinjava i grčka reč proumnon, a koja označava drvo šljive. Nazvana je po jermenskoj vrsti jer se kajsija u antici gajila na području Jermenije i odatle je uvedena u Evropu, iako se danas smatra da je verovatno nastala na regionu Centralne ili Istočne Azije. Kajsija je usvojena turska reč dok je drugo ime „marelica“ preuzeto od nemačkog Marille.
Na stranim jezicima zove se marelica (hrv.) preuzeto od nemačkog Marille, apricot (eng.), albicocco (ita.) abricotier (fra.), albaricoquero i damasco (špa.).
Gajenje
Kajsija se razmnožava semenom za proizvodnju podloga, a sorte se razmnožavaju cepljenjem. Sadi se pojedinačno ili u zasadima na sunčanom području i dobro dreniranom tlu. Ne voli puno vlage, a otporna je i na sušu.
Velike sorte uspevaju u oblastima u kojima nema naglih promena temperature. Zbog ranog cvetanja, kajsija je osetljiva na mraz i hladnoću, a dobro uspeva na zaštićenim mestim. Orezuje se svake godine u rano proleće nakon čega plodovi nastavljaju da rastu i dalje na prošlogodišnjim i starim izdancima.
Kajsija se najčešće gaji (kalemi) na podlogama manje bujnosti i to zbog bolja osvetljenosti, bržeg početnog rađanja plodova i lakšeg branja. Bere se ručno, pogotovo što plodovi često ne sazrevaju istovremeno.
Upotreba
Plodovi kajsije se jedu sveži, prerađeni u komot, džemove i sokove ili sušeni. Seme je takođe jestivo, a od njega se hladnim presovanjem proizvodi ulje koje se koristi u kozmetici za negu kože. Sadrži uglavnom oleinsku kiselinu i to 60 – 70%, a u manjoj meri linolnu kiselinu. Ulje je slično bademovom i neguje i omekšava kožu. Ima laganu teksturu i brzo se upija u kožu.
Srodne vrste
Foto: jggrz / Pixabay
Ostavite odgovor