Kelj (lat. Brassica oleracea var. Sabauda) je zeljasta dvogodišnja biljka koja pripada porodici kupusnjača (lat. Brassicaceae). U prvoj godini stabljika je nerazgranata i može narasti do 40 cm visine, nakon čega se na vrhu formiše sferni pupoljak koji je okružen brojnim listovima.
Latinski: Brassica oleracea var. Sabauda
Engleski: Kale
Porodica: Kupusnjače (Brassicaceae)
Dimenzije: do 150 cm
Karakteristike
U drugoj godini naraste do 150 cm visine, postiže razgranatost i formiše naizmenično poređane listove.
Listovi su spolja tamnozeleni, a iznutra zeleno-žućkasti, okrugli, pravilno poređani, veliki i naborani. Donji listovi rastu na kratkim peteljkama, dok su gornji i srednji sedeći. Cvetovi su pravilni, dvopolni i rastu skupljeni u cvasti na vrhu stabljike i na kratkim peteljkama. Sačinjene su od žutih latica i 6 prašnika.
Plod sačinjava komuška koja je duga 7 – 12 cm i sadrži brojna okrugla semena smeđe-crvene boje. Poreklom je iz područja na severu Italije, iz milanskog regiona. Kultivisana je vrsta nastala od divljeg kupusa (Brassica oleracea), a gaji se uglavnom u okolini Evrope.
Poreklo
Latinsko ime roda Brassica potiče od grčke reči brassein što u prevodu znači kuvati što ima zajedničko i srodno sa kupusom. Naziv vrste oleracea je epitet koji znači da se može koristiti poput povrća. Na stranim jezicima imena kelja obično ukazuju na njegovo poreklo, osim
Milana gde se pominje Lombardija, istorijska provincija na istoku Francuske. Naše ime kelj potiče od nemačke reči Kohl (kupus). Imena na drugim jezicima su savoy cabbage (eng.), couve-lombarda (port.), cavolo di Milano, cavolo verza (ita.), chou de Savoie i chou de Milan (fra.) Wirsing i Wirsingkohl (nem.) col de Milán i col de Saboya (špa.).
Gajenje
Seme kelja se seje u šoljice za sadnju na zaštićeno mesto ili direktno u tlo. Može se sejati tokom cele godine. Za uspešan rast zahteva humusno i dobro oplođeno zemljište i sunčano mesto. Sadi se na rastojanju od 40 – 50 cm između biljaka. Kelj je otporan na mraz i hladnoću i smatra se da kada ga ožegne mraz tokom zimskih dana, kelj postaje ukusniji.
Obično se beru cele glave i mogu se čuvati u frižideru do mesec dana. Postoje razne sorte, od kojih su neke neobične boje i gaje se kao ukrasno bilje.
Upotreba
Listovi kelja se obično koriste kuvani u varivima, supama itd., ali i sirovi u pripremanju smutija u kombinaciji s drugim voćem i povrćem (šargarepa, jabuke, itd.) za zdrav i brz obrok. Listovi su često sastavni deo mešavine povrća za supe.
Srodne vrste
Foto: Alongkorn Tengsamut / Pixabay
Ostavite odgovor