Kopriva (lat. Urtica dioica L.) je zeljasta, višegodišnja biljka koja pripada porodici usnatica (lat. Lamiaceae). Stabljika raste četverouglasta i uspravna do 150 cm visine.
Latinski: Urtica dioica
Engleski: Nettle
Porodica: Usnatice (Lamiaceae)
Dimenzije: do 150 cm
Karakteristike
Koreni su žute boje, a listovi zašiljeni, blago nazubljeni popute testere, rastu nasuprot jedan drugom, jajasto duguljasti i rastu na kraćoj ili dužoj stabljici. Cela biljka obrasla je dlakama koje oslobađaju mravlju kiselinu i pokazuju reakciju u dodiru sa kožom, što smo verovatno svi doživeli u detinjstvu.
Kopriva je dvodomna biljka što znači da ženski i muški cvetovi rastu odvojeno na stabljikama. Cvetovi su jednopolni, žuto-zelene boje, neupadljivi, sitni i sakupljeni u viseće cvasti koje rastu iz pazuha gornjih listova. Cvetaju od jula do septembra. Seme je brojno, a biljka proizvede do 20.000 semenki u sezoni, zadržavajući sposobnost klijanja i posle 600 godina.
Poreklo
Ime roda Urtica potiče od latinske reči urere što znači pržiti. Naziv vrste označava dvodomnu biljku, zbog odvojenih ženskih i muških cvetova na odvojenim biljkama. Na stranim jezicima nazivi su stinging nettle i common nettle (eng.), ortie commune (fra.), urtiga comum (por.,) Große Brennessel (nem.), ortie dioïque i grande ortie (ita.) i drugi.
Stanište
Kopriva je rasprostranjena po čitavom svetu, a često raste u prirodi gde raste gusto u polusenci, na livadama, zapuštenim travnjacima, ruderalnim staništima, poplavljenim oblastima i staništima koja su bogata hranljivim materijama, posebno azotom. Nalazimo ju od nizije do planinskog područja i to do 3.000 m nadmorske visine. Jedna je od najsvestranijih biljaka, kao lek za čoveka i kao baštenska biljka. Ako ga ne možemo pronaći u blizini možemo ga presaditi iz prirode ili ga razmnožiti semenom.
Upotreba
Mladi izdanci i listovi koprive su jestivi, beru se rano u proleće kada još nisu potpuno razvijeni, a bogati su mineralima gvožđem, fosforom, kalcijumom, silicijumskom kiselinom, vitaminom C i karotenom. .
Mogu se kuvati poput povrća, posebno kao dodatak supi. Čaj od koprive stimuliše metabolizam u telu, s posebno je koristan za izlučivanje urina kod ljudi koji pate od problema sa bešiko i reume. Za pripremanje čaja 1 kašika lišća od koprije prelije se šoljom ključale vode, ostavi da stoji 10 minuta i pije tri puta dnevno.
Odvar korena koprive značajan je kod problema sa prostatom i deluje kao blagi diuretik. Čest je dodatak prirodnim šamponima jer blagotvorno deluje na skalp. Za pripremanje čaja od korena koprive 1 kašiku korena kuvajte 10 minuta, ostavite da stoji 5 minuta pokriveno i popijte dva puta dnevno između obroka.
Košenjem cele biljke, sušenjem i mlevenjem dobićete brašno koje je bogato proteinima, kalcijumom i fosforom. Vlakna se mogu koristiti od stabljike koprive za izradu užadi, mreže i grubih tkanina.
Listovi su izvor hlorofila što mnnogo znači proizvođačima pigmenata i koriste se za bojenje hrane i lekova zelene boje, dok se iz korena dobiju žute boje. Može se brati tokom cele godine i kako je bogata azotom, izvrsno je sredstvo za zalivanje biljaka kojim želimo da podstaknemo rast listova. Takođe kao preventiva deluje prskanje koprive stajaćim i razblaženim đubrivom. Ima insekticidna svojstva, a deluje protiv lisneih vaši.
Srodne biljke
Foto: sipa / Pixabay
Ostavite odgovor