Kupina (lat. Rubus fruticosus L.) je biljka penjačica ili grm koja pripada porodici ruža (lat. Rosaceae). Izuzev kod pojedinih gajenih vrsta stabljike su drvenaste, pokrivene trnjem i mogu da narastu do 3 m visine.
Latinski: Rubus fruticosus
Engleski: Blackberry
Porodica: Ruže (Rosaceae)
Dimenzije: do 3 m
Karakteristike
Zbog dužine stabljiki često se savijaju prema zemlji ili se naslanjaju na drugo drveće ili grmlje. Mladi izdanci su crvenkaste boje i izbrazdani na strani koja je okrenuta prema suncu, a zelenkasta na strani koja je okrenuta senci. Koren je dobro razvijen i razgranat.
Listovi su naizmenični, neobično perasti, nazubljeni, tamnozelene boje sa svetlijim naličjem, blago dlakavi zbog čega se čine kao sivozeleni, imaju bodlje na glavnoj veni. Ponekad i preko zime ostaju na granama. Pupoljci koji se nalaze sa bočne strane su uglavnom zašiljeni, uski i dlakavi na vrhu.
Cvetovi su dvopolni, rastu na tankim peteljkama i skupljeni u grozdove na vrhu svake grane. Dvostruki su i veličine 2 – 3 cm. Cvetna čašla se sastoji od 5 zelenih latica koje su trougaone, zašiljeni i obrubljeni belom bojom dok se venac sastoji od 5 okruglih, belih latica sa valovitom ivicom. Prašnici su brojni i mogu da budu svetlo žute do smeđe boje. Cvetaju oko 20 dana u junu i avgustu, a nakon uspešnog oprašivanja stvara se sočno voće.
Plod je sjajna koštunica prečnika 1,5 – 2 cm koja se sastoji od brojnih sitnih sočnih koštunica, a svaka sadrži po jedno sitno svetlo smeđe seme. Kako sazreva, postepeno se menja iz zelene u crvenu, a zatim u crnu boju.
Poreklo
Latinsko ime roda Rubus potiče od reči ruber koje u prevodu znači crvena, jer postoji nekoliko vrsta ovog roda sa crvenim plodovima. Ime vrste fruticosus u prevodu znači žbunast ili grmolik rast. Na stranim jezicima zove se blackberry (eng.), mora (špa.), muron, mure sauvage i mure (fra.)
Stanište
Kupina je rasprostranjena u većem delu Evrope, tačnije u centralnoj i zapadnoj Aziji, Severnoj Africi i Americi. Raste duž ivica šuma, čini komponente grmlja i žive ograde, a raste uglavnom na suvim i plodnim zemljištima, od nizija do brdskih predela.
Gajenje
Kupine se mogu razmnožavati polaganjem, tako da grane savijamo prema zemlji i pokrivamo ih zemljom ili sadnicama. Nove sadnice se presađuju u jesen ili rano proleće. Za puzajuće sorte potrebno je postaviti podršku jer se stabljike savijaju zbog svog mekog rasta i visine ka zemlji u obliku luka.
Kupine je najbolje gajiti na dobro dreniranim zemljištima umerene vlažnosti i toplim i sunčanim mestima. Jednom zasađene, kupine mogu predstavljati problem ako se ne drže pod kontrolom jer se šire i teško ih je obuzdati. Ubrane kupine ne mogu se dugo čuvati i potrebno ih je što pre moguće pojesti ili preraditi.
Dobra je medonosna biljka, a posebno daje ukusan med ako pčele sakupljaju med posle kiše kada u vazduhu ima vlage. Kupinov med je svetlo žute boje, bistar i providan, a smatra se jednim od najvalitetnijih i često se meša sa medom dobivenim od drugih biljaka koje cvetaju u isto vreme.
Upotreba
Plodovi kupine su sočni, ukusni i jestivi. Jedu se ili sirovi ili prerađeni u džemove, pekmeze, kompote ili sokove. Sadrži vitamina C, kalijum, gvožđe, agnezijum i karoten u tragovima. Osim plodova, korisni su i listovi koji takođe sadrže vitamin C, a beremo ih dok su mladi i uoči cvetanja u maju i junu.
Zbog tanina koji sadrži koristi se u lečenju gingivitisa i dijareje i imaju blaži efekat u poređenju sa nekim drugim biljkama (npr. listovi oraha), a sigurno je i za korišćenje kod dece. Da bi se napravio čaj, potrebno je jednu ili dve kašičice suvog lišća preliti ključalom vodom, ostaviti da odstoji 10 min i procediti.
Kada se koristi za usnu duplju, grgljamo u ustima i ispljunemo. Listovi se takođe mogu fermentisati da bi se razvila prijatna aroma čaja. Nakon branja, potrebno ih je rasporediti na služavnik i ostaviti da se suše 24 sata, a zatim izmrviti trljanje dlanovima i ponovo ih staviti na služavnik u sloju od 2 cm, prekriti vlažnom krpom i ostaviti na toplom mestu još 24 sata.
Srodne vrste
Foto: siala / Pixabay
Ostavite odgovor