• Skip to secondary menu
  • Skip to main content
  • Skip to primary sidebar

Biljka.rs

Najveća baza biljaka

  • Naslovna
  • Baza biljaka
  • Porodice
  • Vrste
  • O nama
maslačak biljka

Maslačak


Vrsta: Cveće, Lekovite biljke, Porodica: Glavočike

Maslačak (lat. Taraxacum officinale F. H. Vigg) je zeljasta, višegodišnja biljka koja pripada porodici glavočika (lat. Asteraceae). Izgled biljke varira u zavisnosti od staništa i ekoloških uslova.

Latinski: Taraxacum officinale
Engleski: Dandelion
Porodica: Glavočike (Asteraceae)
Dimenzije: oko 50 cm

  • 1 Karakteristike
  • 2 Poreklo
  • 3 Stanište
  • 4 Upotreba
  • 5 Srodne vrste

Karakteristike

Koren je slabo razgranat, vretenast i zadebljan, ali može da bude dugačak i do 140 cm. Koren dobro crpi hranljive sastojke i vodu iz dubokih slojeva zemlje. Listovi su takođe poređani u prizemnu rozetu, usko su linearni ili lancetasti i duboko perasto urezani u trouglaste ili linearne cele ili nazubljene režnjeve. Stabljika raste uspravno, šuplja je i okrugla,bez lišća, nosi jednu cvetnu glavicu i može da naraste 15 - 25 cm u visinu.

Cvetovi su dvopolni, skupljneni u glavice, zlatno-žute boje, jezičasti i prečnika 3 - 5 cm. Involukrum je mekan, crne ili zelene boje i zeljast ima listove sa ili bez kožnog oboda. Cveta u proleće, ponekad čak i do oktobra. Cveće je otvoreno od ranog jutra do podneva, a tokom oblačnog vremena vremena i noći, cvetne glavice se zatvaraju. Posle cvetanja, cvet se razvija u kuglice čije puhanje donosi radost od ranog detinjstva.

Reč je o sivim do tamno smeđim ili crnim roškama sa mnogo čvorova i belih papusa ili dlačica, a služe za širenje semena vetrom. Jedna biljka može da proizvede 3.000 - 8.000 semena godišnje koja i posle 600 godina zadržavaju sposobnost da prokliju. Svi delovi biljke sadrže mlečni sok.

Poreklo

Kod dnevnih Grka maslačak je bio poznat kao lek za taraksiju očnih bolesti, odakle je izvedeno latinsko ime biljke. Naziv potiče od arapske reči tharakhchakon, koja je označavala naziv za jednu vrstu cikorije ili biljku sa žutim cvetovima, čije je poreklo ili, tačnije, tumačenje danas nepoznato.

Na stranim jezicima je najzanimljiviji naziv na francuskom jeziku pissenlite što u prevodu znači mokrenje u krevetu, a što ujedom ukazuje i na diuretičku sposobnost maslačka. Na drugim jezicima maslačak se zove dandelion (eng.), taràssaco comune (ita.) Gewöhnliche Löwenzahn (nem.), navadni regrat (slo.), achicoria amarga (špa.), i dr.

Stanište

Maslačak je rasprostranjem širom Azije i Evrope. Nalazimo ga na svakoj livadi, oranicama, pašnjacima i u baštama. Takođe uspeva u visokim planinama, ali u tom slučaju razvija manju rozetu. Razmnožava se semenom. Iako je veoma često u prirodi, videli smo da je u maloj prodaji moguće kupiti i seme maslačka za setvu.

Maslačak je dobra medonosna biljka, posebno zato što često cveta tokom dužeg vremenskog perioda. Pčele sakupljaju puno žutog polena i nektara, a dnevni prinos može da bude i do 3 kg/ha. Med od maslačka je žute boje i brzo se kristališe, a sirup se može praviti od cvetova maslačka.

Upotreba

Maslačak se od davnina koristi kao lekovita biljka. U 17. veku Italijani su ga prvo počeli koristiti i jesti kao povrće. Svi delovi su jestivi-stabljike, cveće, koren i lišće. Listovi se obično beru od marta do maja, pre nego što biljka počne da cveta.

Biljke koje rastu na izravnom suncu obično su suviše gorke, pa beremo lišće koje raste u senci. Mlado lišće koristimo za salate, a starije kuvamo. Listovi koji se koriste kao terapeutski čajevi su odličan diuretik. Sadrže vitamin C, karoten, gvožđ, proteine, masti u ugljene hidrata.

Koren se vadi rano u proleće ili jesen, mada je bolje u jesen jer maslačak tada sadrži i do 40% inulina dok ga u proleće ima samo 1 - 2%. Možemo ga kuvati i koristiti kao čaj ili jesti sirovog kao povrće, može se peći u rerni i koristiti kao zamenu za kafu. Najlekovitiji je deo maslačka i bogat je kalijumom. Takođe se koristi kao gorka droga za loš apetit i za povećanje sekrecije žuči. Kuva se 1 kašičica korena u 400 ml vode u periodu od 10 minuta, procedi i tako sveže pripremljeni odvar se pije 2 puta dnevno pre obroka.

Tvrdi pupoljci se kisele u sirćetu i koriste se kao začin. Jestive su i cvetne glavice od kojih se u kombinaciji sa šećerom, limunom i vodom pravi sirup od soka maslačka.

Srodne vrste

  • Afrička ivančica
  • Ageratum
  • Artičoka
  • Brojanica
  • Crni koren
  • Endivija
  • Hajdučka trava
  • Ivančica, bela rada
  • Kanarska ivančica
  • Krasuljak

Foto: monikasmigielska / Pixabay 

Objavljeno: 12.07.2021.

Reader Interactions

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Primary Sidebar

Baza biljaka

vrtlarenje u rukavicama

Biljka.rs je najbolje mesto gde možete dobiti osnovne informacije o najvećem broju biljaka. Možda trenutno … [više] about O nama

Poslednje objave

jorgovan biljka

Jorgovan

Jorgovan (lat. Syringa), pripada porodici maslinovki (lat. Oleaceae). Rod jorgovana ima oko 20 - 25 vrsta cvetnica sa … [više] about Jorgovan

bugenvilija biljka

Bugenvilija, bogumila

Bugenvilija (lat. Bougainvillea spectabilis) je drvenasta, ukrasna penjačica iz porodice noćurkovki (Nyctaginaceae). … [više] about Bugenvilija, bogumila

fuksija biljka

Fuksija

Fuksija (lat. Fuchsia) ili minđušica je biljka koja pripada porodici Onagraceae, tako da postoji preko stotinu vrsta. … [više] about Fuksija

đumbir biljka

Đumbir

Đumbir (lat. Zingiber officinale) je višegodišnja biljka koja pripada porodici đumbirovki (lat. Zingiberaceae). … [više] about Đumbir

dud biljka

Dud

Dud ili takozvana Murva (lat. Morus) vodi poreklo iz severne Kine. Danas možemo primetiti da se beli dud gaji u toplim … [više] about Dud

Copyright © 2020.–2023. by Mastermind. Sva prava zadržana.

hrvatski | srpski