Mušmula (lat. Mespilus germanica L.) je listopadno drvo koje pripada porodici ruža (lat. Rosaceae). Stablo može da naraste i do 8 m visine i, za razliku od drugog drveća, kratko je.
Latinski: Mespilus germanica
Engleski: Medlar
Porodica: Ruže (Rosaceae)
Dimenzije: do 8 m
Karakteristike
Kora je pahuljasta i pepeljasto siva, a mladi izdanci su prekriveni dlakama. Pupoljci su također dlakavi i konusni. Listovi su naizmenični, rastu na kratkim stabljikama, eliptičnog su oblika i dugi su 5 – 12 cm. Sa jedne strane su tamnozeleni, a s druge sivkasto zeleni i dlakavi.
Cvetovi su dvopolni, pravilnog blika i prečnika 3 – 5 cm. Rastu na vrhovima stabljika i grančica pojedinačno, a građeni su od dvostrukog cveća. Šolja ili čaška se sastoji od 5 latica, a venac isto od 5 belih latica. Jajnik je porastao i ima više semena, prašnici su brojni i tamnije boje. Cvetovi se razvijaju u kasno proleće, od maja do juna, izbegavajući prolećne mrazeve, a oprašuju ih pčele. Nakon cvetanja formiše se okrugli, tamnosmeđi plod sa dugim listovima i čaškom na vrhu koji sadržava 2 – 5 semenki.
Poreklo
Latinsko ime roda Mespilus Rimljani su koristili kao drugo ime za mušmulu, a izvedeno je iz grčkih reči mesos što znači sredina i spilas što znači stena (zbog tvrdoće u sredini). Ime vrste germanica u prevodu znači Nemački, a ime mu je dao Karl Lino verovatno zbog široke rasprostranjenosti u Nemačkoj verujući da od tamo potiče njeno poreklo.
Na stranim jezicima zove se medlar (eng.), néflier (fra.), Mispel (nem.), níspero (špa.), nespolo comune (ita.) i nešplja (slo.).
Stanište
Rasprostranjen je u oblastima centralne i zapadne Azije, Male Azije i u zapadnom delu krajnje Evrope. Gaji se zbog jestivih plodova. Dobra je medonosna biljka, sa prosečnim prinosom od oko 20 kg/ha.
Gajenje
Seme je najbolje sejati na jesen. Za nicanje su obično potrebne dve zime, a da bi ubrzali klijanje, potrebno je držati seme na temperaturi od 2 – 5°C 2 do 3 meseca ranije i potopiti u mlaku vodu 24 sata pre setve. Ako uzmemo zrelo seme kojem membrana još nije potpuno suva, možemo ga odmah posejati i tako ubrzati proces klijanja.
Biljke presadimo na stalno mesto krajem proleća ili početkom leta, odnosno nakon prolaska opasnosti od mraza. Razmnožavanje reznicama vrši se u novembru. Ako kupimo sadnice, sadimo ih periodu od novembra do marta na razdaljini od oko 5 m između drveća.
Traži mesta sa direktnim suncem i voli kamenita, suva i dobro drenirana zemljišta. Otporna je na hladnoću i temperature do -35°C i podnosi jake vetarove, a može da živi 30 – 50 godina.
Upotreba
Plodovi se beru u jesen. U svežem stanju su kiseli, s meso je nejestivo i zelenkasto. Kao i kod dunje, potrebno je sačekati neko vreme da odstoji, po mogućnosti 20 dana nakon mraza, da bi se nivo šećera u voću povećao. Bogata je pektinom, šećerom i vitaminom C, a prerađuje se u džemove, sokove i likere
Srodne vrste
Foto: Hans / Pixabay
Ostavite odgovor