Nana ili menta (lat. Mentha) je rod cvetnica koji obuhvata tridesetak različitih vrsta trajnica iz porodice usnatica (lat. Lamiaceae). Aromatična je biljka koja ima slabo razvijen koren (do 4 cm ispod površine zemlje).
Latinski: Mentha
Engleski: Mint
Porodica: Usnatice (Lamiaceae)
Dimenzije: 20 do 130 cm
Karakteristike
Iz gornjeg dela korena rastu podzemni bočni razgranate vreže koje mogu da budu dugačke i do 50 cm. U zavisnosti od uslova, grmolika i razgranata stabljika može narasti 20 - 130 cm.
Listovi nane su izduženog jajolikog oblika i na vrhu šiljasti. Tamnozelene su boje i rastu na kratkim stabljikama. Uglavnom su prekrivene dlačicama, a s druge strane se nalaze žlezde sa esencijalnim uljem. Na vrhu svake grane je šiljasto cveće sastavljeno od sićušnih ljubičastih cvetova. Cvetovi brzo otpadaju, pa na biljkama retko mogu da se nađu klijave semenke. Plod nane je mali tamno smeđi kalavac.
Nana ili menta ima karakterističan, prijatan miris mentola, a koristi se u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Obzirom na rastuću potražnju na tržištu, raste interes i za uzgoj plantaža.
Poreklo
Reč nana ili menta potiče od latinske reči mentha koja je ukorenjena u grčkoj reči minthe, personifikovana u grčkoj mitologiji kao Minthe, nimfa koja je transformisana u biljku mente, i refleks proto-indoeuropskog korena odakle takođe dolazi sanskrit -mantha, mathana (premna serratifolia).
Listovi nanse, bez kvalifikatora kao što su "pepermint" ili "jabučna metvica", obično se odnose na lišće metvice. U Španjolskoj i Srednjoj i Južnoj Americi nana je poznata kao menta. U zemljama luzofona, posebno u Portugalu, vrste mente popularno su poznate kao hortelã . Na mnogim indoarijskim jezicima naziva se pudīna.
Taksonomska porodica usnatica poznata je kao porodica nane ili mente, a uključuje mnoštvo drugih aromatičnih biljaka, većinom biljke koje koristimo za kuvanje, poput bosiljka, ružmarina, žalfije, origana i mačje metvice .
Kao engleski kolokvijalni pojam, bilo koji mali slatkiš s okusom metvice može se nazvati mentolom. Druge biljke s mirisnim lišćem mogu se nazvati "menta", iako nisu u porodici nane ili mente.
Vijetnamska nana, koja se često koristi u kuhinji jugoistočne Azije, je Persicaria odorata iz porodice troskota (lat. Polygonaceae), zajednički poznatih kao pametne ili roze trave. Meksička menta je Tagetes lucida iz porodice glavočika (lat. Asteraceae).
U grčkoj mitologiji, Menta je bilo ime nimfe koju je neuspešno progonio bog podzemlja Hades. Persefonija ju je spasila od Hada, pretvorivši je u metvicu.
Ova biljka se koristi najmanje 10 000 godina, a veruje se da potiče sa Dalekog Istoka. Popularna je širom sveta, a posebno u arapskim zemljama, gde se često koristi za pravljenje čaja i kao začin.
Sadnja
Nana se može uzgajati na istom mestu dve godine, a zatim je treba presaditi. Na isto mesto može se posaditi tek posle četiri godine. Najbolji predusevi su ječam, pšenica i strne žitarice, a menta je dobar predusev za kukuruz. Dobro se uklapa u rotaciju useva i iza sebe ostavlja zemlju obogaćenu organskom materijom ostatka biljaka i opalog lišća.
Najčešće se za uzgoj koriste paprena ili tamna metvica. Može se razmnožavati semenom, deljenjem grma ili reznicama rizoma, a najčešće se razmnožava na poslednji način jer osigurava ujednačenost zasada.
Nana ili metvica ima plitki koren, pa je pogodan za blago kisela ili neutralna tla i sa dovoljno vlage. Na kiselim i teškim zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda, rasti će mnogo sporije. Otporan je na hladnoću i može se na jednom mestu zadržati do pet godina. U zimskim mesecima, pod snežnim pokrivačem, može da podnese temperature i do -25°C, dok se na temperaturi od -10°C bez snega može oštetiti rizom. Zato je biljke potrebno zaštititi mulčenjem ili prekriti smrekovim granama i piljevinom.
Za uzgoj nane idealne su sunčane pozicije, ali dobro će rasti i u delomičnoj hladovini. Na područjima sa kontinentalnom klimom sadnja se uglavnom vrši u jesen. Zemljište se pre sadnje priprema oranjem na dubinu od 30 cm kako bi se dobio debeo rahli sloj. Ako će se sadnja vršiti u proleće, tokom jeseni je takođe potrebno obaviti duboko oranje. Kod prolećne obrade zemljišta treba voditi računa da se sačuva vlaga koja se sakupila tokom zime.
Sve trule, suhe ili bolesne rizome treba odbaciti, a za sadnju se koriste samo oni koji sadrže 80% vlage. Rizomi moraju biti dugački od 8 do 15 cm i potrebno ih je posaditi što pre kako se ne bi smanjio sadržaj vlažnosti. Ako su sadnice mente nekoliko sati izložene na vetru i suncu, sadržaj vlage se toliko smanji da više nisu upotrebljive.
Rizomi ili sadnice sade se u brazde dubine oko 12 cm. Sade se na udaljenosti od 15 cm, a rastojanje između redova treba da bude oko 70 cm. Preporučljivo je da se sadnja metvice vrši tokom jeseni jer se tako već tokom prve godine vegetacije mogu osigurati dve žetve.
Gajenje
Nana u početku raste sporo, ali otprilike 15 dana nakon klijanja kreće intenzivnije da raste. Počinje da raste već na nižim temperaturama (2 do 5°C), dok je optimalna temperatura za rast 18 do 20°C. U zavisnosti o vrsti koja se gaji i ekološkim uslovima, do cvetanja dolazi tek nakon 80 do 100 dana.
Menta je višegodišnji usev i brzo prekriva površinu zemljišta pa zahteva posebnu negu. Održavanje zasada metvice uključuje borbu protiv bolesti, štetočina i korova, đubrenje i zalevanje.
Za optimalan prinos metvice i esencijalnog ulja zemljište mora da bude dosta vlažno, a natapanjem se prinos može povećati i do 30%. Natapanje je najbolje obaviti na početku vegetacije, na početku pupanja i odmah posle berbe. Za jedno natapanje potrebno je oko 60 mm/m² vode, a u slučaju većih količina kiše tokom natapanja se smanjuje. Sedmicu dana pre branja treba prestati sa zalevanjem, jer će tako sadržaj ulja u listovima biti veći.
Ako je zasad metvice suviše gust, sadnice se mogu prorediti uklanjanjem rizoma vadilicama repe ili krompira. Proređivanje zasada uglavnom se vrši krajem oktobra i novembra, kada je dnevna temperatura umerena, a vlaga tla optimalna.
Uzgoj u saksiji
Metvicu možete gajiti u bašti, ali ona se širi veoma brzo i teško ju je kontrolisati, pa je uzgoj u saksiji bolji izbor. Možete ju početi uzgajati iz semena ili kupiti već uzgajanu biljku i presaditi je. Voli sunce pa saksiju treba čuvati na najsunčanijem mestu u kuhinji.
Ako i dalje želite da uzgajate metvicu u izdignutim gredicama, uzmite prostranu saksiju i odrežite joj dno. Ukopajte saksiju u zemlju tako da su ivice nekoliko centimetara iznad zemlje. Ako želite da biljka poprimi grmoliki oblik, podrezujte je tokom leta. Menta se treba prihranjivati jednom mesečno tečnim hranljivim materijama.
Biljke obično napune saksiju korenjem u toku jedne sezone i korenje se sabije, pa bi je trebalo u rano proleće izvaditi iz saksije, korenje prepoloviti i ponovo posaditi u lonac.
Berba i sušenje
Vreme berbe mente zavisi od svrhe u koju se gaji. Metvica koja se uzgaja za list bere se kada je masa lista veća od mase stabljike, tj. neposredno pre cvetanja, dok se metvica namenjena destilaciji bere kada biljka cveta.
Berba, tj. branje metvice na većim površinama obavlja se kombajnom i nakon toga je treba što pre poslati na obradu, jer zbog velike količine vlage može doći do truljenja.
Nana se može brati dva puta u jednoj sezoni, a ako je urađeno navodnjavanje, moguće je brati tri do četiri puta. Vrhovi biljaka skraćuju se za oko 15 cm i suše u hladovini.
Zaštita od bolesti
Budući da ima sočne rizome i lišće, metvica privlači mnoge štetočine i gajenje mogu ugroziti razne bolesti. Rđa je najopasnija bolest na našim prostorima. Uzrokuje ga gljiva Puccinia menthae, a visoka vlažnost vazduha, povećana količina azota u tlu, niske temperature ili dugotrajno držanje zasada na istom zemljištu doprinose razvoju bolesti.
Rđa dovodi do pojave tamno smeđih fleka na stabljici listova i na naličju listova. Ako je jača infekcija, nana se uništava. Bolest se može sprečiti uzgojem otpornih sorti i ranijom košnjom kada se primete znaci zaraze.
Pored rđe, mogu se javiti i druga gljivična oboljenja poput antracnoze, septorija, pepelnice, mikroplazme, vertikulijuma itd.
Od štetočina metvicu mogu napasti cikadama, livadski moljac, lisna vaš, popac, cvrčak i druge štetočine.
Višak azota u zemlji može pokrenuti mnoge bolesti, tako da treba biti oprezan prilikom đubrenja. Kalijum, s druge strane, pomaže da se poveća otpornost biljaka. Za suzbijanje bolesti i štetočina neophodno je stalno nadzirati zasade, a biljke na kojima su primećeni simptomi bolesti treba ukloniti i spaliti.
Upotreba
Nana ili metvica duguje svoju intenzivnu aromu i osvežavajući ukus esencijalnom ulju, čiji se sadržaj povećava sa pojavom bočnih izdanaka. Esencijalno ulje metvice sadrži više od dvadeset sastojaka, od kojih je najvrijedniji mentol. Kvalitet esencijalnog ulja je određen sadržajem mentola, a najviše se nalazi u mladom lišću.
Menta sadrži vitamine A, C i druge aktivne materije, poput ruzmarinske kiseline, koje jačaju otpornost organizma na infekcije i upale.
Nana sadrži veliku količinu mentola što ga čini prepoznatljivim među ostalim biljkama. Osim mirisa, mentol je odgovoran i za osećaj hlađenja koji ova biljka izaziva, jer aktiviše receptore osetljive na hladnoću na koži. Mentol pomaže u sprečavanju lošeg zadaha i bolesti desni, zbog čega je jedan od glavnih sastojaka pasta za zube.
Listovi i izdanci s cvetovima koriste se za pravljenje čaja koji se koristi za stomačne grčeve i probavne smetnje, a koristi se i za vanjsku upotrebu kao dodatak kupkama i kod reume i svrbeža. Pijenje čaja od nane takođe pomaže u održavanju oralnog zdravlja.
Metvica ima diuretsko delovanje, podstiče metabolizam i smanjuje apetit. Čaj i drugi preparati od metvice pokazali su se veoma efikasni kod sindroma iritabilnog creva.
Ublažava simptome suvog kašlja i prehlade, a veruje se da zahvaljujući ruzmarinovoj kiselini može da ublaži astmu i alergije. Metvica može da smanji glavobolju i stomačne tegobe izazvane stresom, a čaj od mente pre spavanja ima umirujući efekat i pomaže vam da lakše zaspite.
Dokazano je da redovno konzumiranje čaja od nane sprečava neželjenu maljavost uzrokovanu povećanim izlučivanjem muških polnih hormona.
Esencijalno ulje metvice ima sličan efekat kao i čaj. U zvaničnoj medicini koristi se za lečenje migrena, svrbeža kože, alergijskih upala kože, reumatskih tegoba, prehlade, kašlja, sindroma iritabilnog creva i nadutosti.
Preterano konzumiranje čaja od nane može dovesti do grčeva, dijareje, osipa, pospanosti i bolova u mišićima. Mentu bi trebalo da u potpunosti izbegavaju i majke koje doje, trudnice i mala deca, kao i osobe koje imaju problema sa stomačnom kiselinom i one koje su alergične na mentol.
Kao začin, nana se odlično slaže sa povrćem poput graška, krastavaca i paradajza, te s voćem poput dinje, ananasa, limuna i pomorandže.
Dodaje se u salate, supe, razna jela od povrća, dezerte i osvežavajuća pića, a može se kombinovati sa jogurtom ili čokoladom.
Vrste
Postoji nekoliko vrsta i podvrsta metvicee, od kojih su najpoznatije:
- Divlja nana (Mentha spicata)
- Paprena metvica (Mentha x piperita L.)
- Poljska menta (Mentha arvensis)
- Crna menta
- Bela menta Alba
Srodne vrste
Foto: Manfred Richter / Pixabay
Ostavite odgovor