Orah - Biljka.rs

Pitomi ili obični orah (lat. Juglans regia L.) je listopadno drvo koje pripada istoimenoj porodici orahovki (lat. Juglandaceae). Ima široku krošnju i može da naraste i 30 m.

Latinski: Juglans regia
Engleski: Common walnut
Porodica: Orahovke (Juglandaceae)
Dimenzije: do 30 m

1 Karakteristike
2 Stanište
3 Gajenje
4 Razmnožavanje
5 Poreklo
6 Upotreba
7 Vrste
8 Srodne vrste

Karakteristike

Ima jake glavne grane, prozračnu, slabo razgranatu i široku krošnju i može da naraste i do 30 m. Trup je višeg i šireg obima od 1 m, brzo se grana u jake, guste i nagnute grane. U početku je kora siva i glatka, a kako raste postaje tamna, uzdužno izbrazdana i debela do 2 cm.

Korenov sistem je razgranat i jak, sa razvijenom glavnom žilom. Mladi izdanci su cilindrični, goli, gusti, prekriveni svetlim lenticelima i zelenkasto-smeđe do sivo-smeđe boje. Pupoljci su veliki, sa 2 - 4 smeđe-sive dlakave ljuske. Pupoljci na vrhu stabljika su oštri, jajasti i veći od bočnih koji su sferni.

Listovi su naizmenični, neparni i rastu perasto. Mogu biti dugi 20 - 50 cm i sastoje se od 5 - 9 listića. Eliptičnog su oblika, široki do 5 cm i dugi 5 - 15 cm. U osnovi su zaobljeni, na ivicama blago nazubljeni ili celi, a na vrhu zašiljeni. Rastu na kratkim peteljkama i samo je list na vrhu veći i ima dužu peteljku.

Cvetovi su jednopolni i jednodomni. Ženski cvetovi rastu pojedinačno ili u grupama od 2 - 4, na krajevima ovogodišnjih izdanaka. Cveće formiše plodnik i 2 brakteje, jajnik im je porastao i sadrži jedan semeni zametak. Muški cvetovi se sakupljaju u grupe od 100 - 150 i sačinjavaju ih 5 - 15 cm debele i viseće rese koje rastu na prošlogodišnjim grančicama, a razvijaju se odmah posle listanja. Sedeći su i sastoje se od 4 zelena lista i antera 6 - 40 kratkih prašnika.

Orah cveta u aprilu i maju i oprašuje se putem vetra. Posećuju ga i pčele koje sakupljaju puno polena, ali jedva malo nektara. Plod je okrugla i malo ovalna koštunica koja sazreva u septembru i veličine je 3 - 5 cm. Zamotan je u zelenu, mesnatu i tvrdu ovojnicu koja sazreva smeđa i debljine je oko 3 mm. Unutra se nalazi kameni plod veličine 3 - 4 cm. Čvrsta ljuska koja ga obavija puca na dva dela i otkriva žućkasto-belo, grudasto seme. Takođe sazreva u septembru.

Stanište

Prirodno raste u planinskom regionu Srednje i Male Azije, u mešovitim listopadnim šumama i na kamenitim ili peskovitim, dubokim, plodnim i vlažnim ili suvim vapnenastim zemljištima.

Gajenje

U Evropi se gaji kao jestiva biljka ili ređe kao ukrasna vrsta u parkovima. Otporan je na zagađenje, brzo raste i može da živi i do 400 godina. Tokom cvetanja je osetljiv na mraz i niske temperature, mada ima vrsta koje su otporne, na primer bugarski orah. Zbog jakog korenovog sistema ne treba ga saditi pored kuća i zgrada i mesta gde nema prostora za rast i razvoj. Ali upravo zato uspeva na suvim i manje plodnim zemljištima i služi za vezanje klizišta.

Veruje se da se kod oraha koji se razmnožava iz semena razvija duboka i snažna glavna žila, a orah koji se razmnožava kalemljenjem korem mu više ide u širinu nego dubinu. Takođe je poznato da druge biljke ne vole da rastu pored oraha.

Mladi listovi oraha imaju jak miris zbog čega odbijaju mnoge štetočine, čak i kod drugih voćnih vrsta koje se gaje u blizini oraha. Plodovi se obično beru u septembru i oktobru, a nakon uklanjanja spoljne ljuske, suši na vazdušnom mestu.

Razmnožavanje

Orah se najčešće razmnožava cepljenjem (vegetativno) i semenom (generativno razmnožavanje), dok je razmnožavanje sečenjem izdanaka veoma retko. Razmnožavanje semenom ne osigurava prenos svih pozitivnih osobina na novo drveće i takođe imaju kasniji početak rađanja, a prvi plodovi se očekuju posle 7 - 8 godina. Uglavnom se razmnožava da bi se dobile matične biljke za kalemljenje drugih željenih sorti oraha. Seme dobro klija i sadi se dvostruko veća dubina prečnika samog ploda. Ako se poseje na proleće, koriste se plodovi koji su se prethodno stratificirali,

Na kalemljenim sadnicama, prvi plodovi se očekuju tek posle 2 - 3 godine. Najčešći medijum za dobar razvoj i rast je ista vrsta običnog oraha, ali se takođe se može cepiti i na crnom orahu (lat. Juglans nigra).

Poreklo

Latinski naziv roda juglans skraćenica je reči Jovis što u prevodu znači Jupiter i reči glans što u prevodu znači žlezda ili žit, a prevedno zajedno znači Jupiterov žir. Naziv vrste regia potiče od reči regis što znači kralj, zbog cenjenih plodova voća u poređenju sa ostalim srodnim plodovima iz sličnih vrsta.

Zbog svog staništa u oblasti Male Azije, poznat je i pod nazivom persijski orah. Na stranim jezicima zove se common walnut, English walnut i Persian walnut (eng.), noyer royal, gojeutier. écalonnier, calottier i noyer commun (fra.), Echte Walnuss (nem.), nogueira-comum (por.), nuez de Castilla, nogal español, nogal europeo i nogal común (špa.), noce bianco i noce da frutto, (ita.), navadni oreh (slo.).

Upotreba

Berba listova vrši se u proleće, nakon čega se spremaju za sušenje na prozračnom mestu. Bogati su taninima zbog čega se koriste za suzbijanje dijareje, a pokazuje i dobro dejstvo protiv gljivica i parazita. Bogati sz vitaminom C zbog čega se koriste za industrijsku proizvodnju koncentrata vitamina.

Fermentisanjem lišća dobija se ukusan čaj. Nakon sakupljanja listove se ostavlja da stoje 24 sata, a zatim se iseckaju, poređaju na poslužavnik, pokriju vlažnom krpom i ostavite na toplom mestu još 24 sata. Na kraju se suše u otvorenoj rerni na 40°C.

Od nezrelih plodova ubranih u junu, pravi se macerat za kremu pre sunčanja da biste dobili lepu preplanulu boju. Nezreli plodovi se stavljaju u staklenu teglu i prelivaju biljnim uljem (npr. maslinovim uljem). Posle mesec dana stajanja, mora se procediti, a zatim se koristi po potrebi.

Mesnato, zeleno voće od nezrelih plodova bogato je vitaminom C., a sakupljaju se u julu i koriste za pripremu džemova i kompota i džemova. Zrelo voće se bere u drugom delu jeseni i što ga se kasnije sakuplja, to ga je manje potrebno čisti jer ga operu kiše. Nakon sakupljanja obavezno se stavlja na sušenje.

Seme se jede sirovo i celo ili mleveno. Sadrže hranljive materije, od masnog ulja, proteina, ugljenih hidrata pa do minerala, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa i vitamina B. Zbog visokog sadržaja masnog ulja koristi se za proizvodnju kvalitetnog i hranljivog biljnog ulja.
Drvo oraha je izdržljivo, tvrdo, elastično i odličnog kvaliteta zbog čega se koristi za izradu nameštaja, podova, parketa, itd.

Vrste

Sorti običnog ili pitomog oraha je mnogo, ali izdvajaju se dve najpopularnije domaće vrste:

džinovski - sadnica običnog, pitomog oraha uzgajana izborom prirodnih sorti oraha u Bugarskoj
drnovski - takođe uzgajan izborom prirodnih sorti bugarskih oraha, a ime je dobio po gradu Drnovu.

Srodne vrste

Foto: Christoph Schütz / Pixabay