Paradajz (lat. Solanum lycopersicum L.) je trajna, zeljasta biljka koja pripada porodici pomoćnica (lat. Solanaceae). Stabljika raste uspravno do 3 m, a pri dnu je drvenasta.
Latinski: Solanum lycopersicum
Engleski: Tomato
Porodica: Pomoćnice (Solanaceae)
Dimenzije: do 3 m
Karakteristike
Listovi rastu naizmenično na dugim i dvostruko razmaknutim stabljikama koje mogu da narastu do 40 cm.
Cvetovi su pravilni, dvopolni i rastu na dugim stabljikama skupljeni u cvasti i pazušcima listova. Cveće je dvostruko, a sastoji se od venca i čaške. Čaška se sastoji od 5 zelenih latica dok venac sačinjava 5 žutih latica. Tučak se sastoji od obraslog jajnika sa mnogim
semenim embriona, okrugle njuške, kratkog vrata i 5 - 6 prašnika.
Plod sačinjava glatka, sjajna, sočna i mesnata boba narandžaste ili crvene boje. Seme je spljošteno i veliko tek 2 - 4 mm. Poreklom je iz Centralne i Južne Amerike, a u Evropu su ih doneli španski osvajači u 16. veku. Zanimljivo je da su ih Evropljani počeli da koriste tek u 20. veku jer se u početku niko nije usuđivao da jede ove mistične crvene plodove i smatralo se da su samo prelepe ukrasne biljke.
Poreklo
Ime roda Licopersicum potiče od reči likos što u prevodu znači vuk i persicum što je naziv za breskvu. Ime vrste esculentum znači da se koristi za jelo. Na stranim jezicima zove se tomato (eng.), tomate (fra.), paradižnik (slo.), tomateiroi tomate (por.), pomodoro (ita.), Tomate, Paradeiser (nem.), jitomate, tomate i tomatera (špa.) i drugi.
Gajenje
Paradajz zahteva puno svetlosti i toplote i mora mu biti obezbeđeno najtoplije mesto u bašti. Zahtevni su u pogledu zemljišta i mora da bude duboko oplođeno zemljište sa dosta vlage. Mogu da rastu na jednom mestu nekoliko godina zaredom i dobro ih je oploditi sopstvenim otpadom.
Setva
Paradajz se obično seje u martu i aprilu u zatvorenom prostoru gde biljke imaju dovoljno toplote i svetlosti. Poželjno ih je presaditi u baštu tek kada prođe i poslednja opasnost od mrazeva i to posle 15. maja. Pošto su veliki potrošači hranljivih sastojaka, pre presađivanja zemljište je dobro đubriti stajnjakom ili ekološki dehidriranim đubrivom. Sadi se duboko, sve do lišća jer će na ovaj način biljke paradajza da razviju bočne korene i obezbediće i dodatnu ishranu i stabilnost tokom rasta.
Posle toga, sadnice je potrebno lagano vezati za podršku od kojeg se može napraviti od drvenih štapova i vezati žicom. Paradajz voli vlagu, pa je dobro oko svake biljke staviti debeli sloj malča. Najviše se koristi piljevina koja se pokazala veoma dobrom u suzbijanju korova i zadržavanju vode.
Održavanje i nega
Kada se u pazuhu biljke formišu zaperci, potrebno ih je otkinuti da bi se bilja lepo razvijala. U suprotnom, zbog loše ventilacije i slabog protoka vazduha povećana je verovatnoća gljivičnih infekcija i bolesti ali i da biljka ne bi trošila previše energije na rast lišća umesto plodova. Hvatamo ga za vrh i kidamo u stranu. Ne diramo ranu da ne bi došlo do infekcije i sama rana će tako brzo zarasti. Nikada ih ne kidamo noktima jer tako možemo da prenesemo klice raznih bolesti. Ako se desi da se neki zaperak već ukorenio i počeo da cveta, treba ga ostaviti i ne kidati.
Na mladim biljkama možemo da zasadimo prve oelcere koje smo odsekli i one će izrasti u prave biljke. Mogu se saditi direktno u cvetnu gredicu ili u saksiju. Rađaće obilno, kao i paradajz gajen iz semena. Kada paradajz dostigne visinu od približno 1,7 m, poželjno je otkinuti samo vrh glavne stabljike. Nikada se ne uklanjaju zdravi listovi jer su oni potrebni za ishranu ploda. Otkidamo samo lišće sa truleži i ono najbliže zemlji.
Paradajz voli obilno zalivanje, vodeći računa da se list nikad ne zaliva. Iako je trajna biljka i može da se sadi na istom mestu uzastopno i da preživi hladne zime, gajimo je kao jednogodišnju biljku.
Plodored
Pored paradajza se preporuča sadnja bosiljka, kao i praziluk za kojeg se smatra da je veoma dobar komšija. Ako se sadi sa prazilukom, prvo se sadi paradajz u 2 reda, a između njih red praziluka. Čak i ako je paradajz vrlo gusto zasađen praziluk će moći da raste, a bere se na kraju sezone kada paradajz već počinje da bude kvaran
Berba i skladištenje
Plodove paradajza beremo redovno od jula do oktobra. Kad je jesen već pred vratima i uslede kiše i oblačno vreme, vrlo je verovatno da preostali paradajz neće moći da sazre, štaviše, čak će se razboleti zbog čega ga prerađujemo u zimnicu.
Upotreba
Voće jedemo sirovo, kuvano ili konzervirano. Listovi takođe imaju zanimljiv miris zbog čega se prerađuje u toaletnu vodu i ekstrakt.
Vrste
Sorte paradajza koje smo do sada susreli:
Marmand - kasnija sorta krupnog voća
Saint Pierre - veliki okrugli plodovi, srednje rana sorta.
San Marzano - duguljastog oblika, crven, srednje veličine. Dobro rađaju i ukusni su.
Volovsko srce - izuzetno veliki plodovi nepravilnog oblika, dobri su za pravljenje salse i soseva.
Čeri paradajz - veoma plodan, ali mali plodovi. Postoji puno sorti, a sve su mnogo otpornije na bolesti u u odnosu na velike vrste. Plodovi mogu da budu raznih boja od obične crvene do žute i narandžaste, a jednako su ukusne, sočne i fine. Odlične su za salate, ali i za supe.
Srodne biljke
Foto: Axel Mellin / Pixabay
Ostavite odgovor