Slatki krompir ili batat (lat. Ipomoea batatas (L.) Lam.) je višegodišnja biljka penjačica iz porodice slakovki (lat. Convolvulaceae). Slatki krompir je tropska povrtna biljka poreklom iz Latinske Amerike odakle se proširila na ostatak sveta.
Latinski: Ipomoea batatas
Engleski: Sweet potato
Porodica: slakovke (lat. Convolvulaceae)
Dimenzije: 70 - 110 cm
Karakteristike
Listovi su srcolikog oblika i veliki, a cvetovi sa spoljašnje strane beli i poput trube, a iznutra ljubičasti. Na korenu se formiraju duguljaste krtole kao na krompiru, pa se iz tog razloga zove slatki krompir.
Poreklo
Na stranim jezicima nazivi za slatki krompir su batat, Sußkartoffel, Batate, Veiße Kartoffel, Knollenvinde (nemački), krompir, slatki krompir (francuski), slatki krompir, slatki krompir (Italijanski), slatki krompir, boniato, kamot, papa dulce (španski), slatki krompir, jatica (portugalski), slatki krompir, slatki krompir (slo.).
Stanište
Uzgajali su ga drevni narodi kao što su Maje, Inke i Maori, a najstariji ostaci slatkog krompira pronađeni su u peruanskim pećinama i stari su deset hiljada godina.
Hristofor Kolumbo doneo ga je sa svojih putovanja u 15. veku, skoro 80 godina pre nego što je krompir stigao u Evropu. Prvi predsednik Sjedinjenih Država Džordž Vašington pre nego se počeo baviti politikom na svojoj farmi je gajio samo slatki krompir.
Danas se uglavnom proizvodi u Kini, Indoneziji i Ugandi. Kod nas se uzgaja u zapadnim i istočnim predelima te obalnom području.
Sadnja
Da bi batat mogao uspešno da se razvija i raste, godišnje mu je potrebno 150 dana bez mraza. Zemljište na kome je zasađen batat trebalo bi da se ujesen preore na dubinu od 40 cm, a brazda ostaje otvorena sve do proleća. Pre sadnje potrebno je zatvoriti brazdu i oblikovati uzdignute gredice koje su prekrivene crnom PE folijom, što će omogućiti stalnu toplotu.
Sadnja batata ne preporuča se na mestima gde je rastao kukuruz jer je batat osetljiv na primenu herbicida u zemlji. Prethodna upotreba herbicida i ostaci u zemlji mogu dovesti do oštećenja korena. Ako se sadi na istom mestu, preporuča se da to uradite tek posle četiri godine.
Sadi se sadnicama koje se u toplijim područjima mogu presaditi već sredinom marta kada je temperatura zemljišta oko 10°C, a u kontinentalnom području se sadi oko 15. maja. Preporučena udaljenost sadnje je 120 x 30 x 40 cm.
Batat najbolje uspeva na peskovito-ilovastim zemljičtima koja su neutralna do blago kisela (pH 6), a odgovaraju mu skeletna tla tipična za obalna područja.
Nema previše zahteva kada je u pitanju đubrenje. Tokom prolećne pripreme zemljište treba đubriti mineralnim đubrivom sa 150 kg kalijuma, 100 kg fosfora i 50 kg azota po hektaru.
Optimalna temperatura za rast je između 21 i 25°C tokom dana, a tokom noći ne bi trebalo da padne ispod 12°C. Temperature ispod 15 i iznad 30°C ometaju razvoj i smanjuju prinose, dok pad temperature ispod 10°C može ozbiljno da ošteti biljku i čak dovede do propadanja.
Gajenje
Slatki krompir se razmnožava ili semenom, ili odvajanjem izdanaka iz korena. Izdanci, dužine 20 cm) se uzimaju sa zrelih biljaka i utiskuju u zemlju, a zatim zaliva.
Sadnice (ukorenjeni izdanci iz korena) proizvode se u zaštićenim mestima sa temperaturom od oko 30°C i vlagom preko 90%. Dobijaju se izborom zdravih i neoštećenih korenčića koji se zatim stavljaju u gajbu i prekrivaju vlažnim supstratom ili peskom. Izdanci iz pupoljaka počinju da izbijaju dve do tri nedelje kasnije, a kada sadnice narastu na 10 cm, uklanjaju se i prebacuju u kontejner.
Mlade biljke treba dobro zalivati odmah nakon sadnje, a zalivanje treba nastaviti narednih 10 dana. Nakon toga treba biti oprezniji sa vodom, a tokom letnjih meseci preporuča se obilno zalivanje samo tokom sušnih nedelja. Zadržavanje velike količine vode oko korena može da umanji prinose. Za uzgoj batata potrebno je 750 do 1.000 mm padavina godišnje, odnosno 25 mm vode nedeljno.
Otporna je vrsta, ali može se desiti da ga napadnu štetočine koje mogu da urade manje štete na korenu. Manji miševi i voluharice takođe mogu da prouzrokuju manju štetu, posebno ako ne bude izvađen na vreme.
Berba
Slatki krompir se bere ručno na manjim površinama, dok se na većim površinama vrši mehanizovanim strojevima. Tokom branja treba voditi posebnu pažnju da se ne ošteti koren. Da je koren zreo za vađenje znaćete po belom soku koji curi iz stabljike kada ga se seče.
Vadi se iz zemlje kada većina dobije na težini otprilike 150 g. Uobičajena dužina batata spremnog za berbu je 15 do 20 cm, a to je obično 100 - 130 dana nakon sadnje.
Batat se bere od avgusta do oktobra i potrebno ga je celog ukloniti pre prvih mrazeva. Lišće batata se može brati nekoliko puta godišnje. Jedna biljka može dati do 3 kg uroda.
Skladištenje
Odmah nakon vađenja iz zemlje, koren treba čuvati na suvom i toplom mestu gde je temperatura od 25 do 30°C i relativna vlažnost vazduha od 85 do 90%.
Pre isporuke na tržište, batat ne treba prati. Samo se otrese zemlja sa njega, a zatim se sortira u kartonske kutije i prekriva providnom folijom.
Slatki krumpir se može dugo skladištiti u posebnim uslovima. Na temperaturi od 15°C i relativnoj vlažnosti od 85 do 90% može se čuvati do sedam meseci. Međutim, imajte na umu da zbog mogućih bolesti i gubitka vlage može doći do gubitka težine i do 6%.
Upotreba
Kuvani krtol slatkog krompira je vrlo ukusan, blagog ukusa i podseća na kuvani kesten. Ima nizak glikemijski indeks i dobar je izvor dijetetskih vlakana. Osim korena, jestivi su i mladi listovi koji ukusom podsećaju na spanać.
Batat ili slatki krompir se često pogrešno povezuje sa krompirom zbog originalnog engleskog naziva sweet potatoe. Naime, slatki krompir pripada drugoj porodici, porodici rogača (lat. Convolvulaceae), a potiče iz srednje i južne Amerike. Radi se o kulturi koja je u Evropi bila nepoznata do pre nekoliko godina, ali s vremenom se proširila sve do naših krajeva.
To je višegodišnja zeljasta trajnica koja ima duguljast i nepravilan koren. A može da bude narandžaste, crvene, žute, braon ili ljubičaste boje. Listovi slatkog krompira su izduženi, u obliku srca. Oblik cveta je sličan cevčici, a boja je bela sa ljubičastim krugom duž same stabljike.
U ishrani se koristi koren koji se može jesti sirov, pečen ili kuvan te mladi vrhovi i listovi slatkog krompira.
Kulinarstvo
Pored korena, za jelo se mogu koristiti mladi listovi od kojih se mogu napraviti salate ili pire. Listovi se takođe mogu pripremati i jesti kao spanać.
Za pripremu batata preporuča se kuvanje na pari 30 - 40 minuta umesto da ga kuvate u ključaloj vodi.
Slatki krompir je odličan za ishranu za decu i sportiste zbog bogatstva hranljivim materijama, pa se preporuča upotreba barem 200 g slatkog krompira dva do tri puta nedeljno. Može se koristiti kao samostalno jelo ili kao prilog uz meso. Najčešće se koristi kao zamena za krompir (kao pire, prženo ili pečeno), ali zbog izuzetno slatkog ukusa neće odgovarati svima. Takođe se može peći na žaru ili preraditi u brašno, sokove, rakije, pivo i drugo.
Pošto je sladak, koristi se i za pripremu džemova i deserta poput štrudli i pita.
Lekovita svojstva
Batat je visoko vredna namirnica poznata po velikoj količini vitamina A, po visokom sadržaju beta karotena i vlakana. Sadrži i vitamine B, C, E i D, minerale bakar, magnezijum, fosfor, mangan, gvožđe, kalijum i karotene, karotenoide, folnu kiselinu i fitosterole. Takođe sadrži puno skroba, pa se smatra visokokvalitetnom energetskom hranom.
Zbog malog broja kalorija i niskog glihemijskog indeksa (GI), preporuča se svima koji obraćaju pažnju na svoju ishranu. Dijabetičari mogu da ga koriste kao zamenu za krompir zbog niskog GI. Blagotvorno deluje na zdravlje bubrega, stomaka, pankreasa, slezine i debelog creva, a takođe je koristab u rešavanju kožnih problema. Uz to, jača imuni sistem i oslobađa telo od toksina.
Srodne vrste
Foto: Éva Tóth / Pixabay
Ostavite odgovor