Šljiva (lat. Prunus domestica L.) je listopadno drvo koje pripada porodici ruža (lat. Rosaceae). Stablo raste uspravno do 10 m visine s razgranatom krošnjom.
Latinski: Prunus domestica
Engleski: Plum
Porodica: Ruže (Rosaceae)
Dimenzije: do 10 m
Karakteristike
Kora drveta je sivosmeđa ili siva, prekrivena belim lentikelama, u mladosti glatka, starosti uzdužno napuknuta.
Izdanci su sa sunčane strane crveni, a s druge zeleni, goli ili dlakavi. Pupoljci su šiljasti, konusni i prekriveni tamnosmeđim dlakavim ljuskama. Listovi su jednostavni i rastu naizmenično na peteljkama dugim 5 – 10 cm i širokim 2 – 5 cm. Mogu biti eliptični ili ovalni i šiljasti ili tupi. Fino su nazubljeni na ivici, ogoljeni su na licu, tamnozelene boje gdje je jedna strana svetlija i dlakava ili gotovo gola.
Cvetovi su dvopolni i pravilni, prečnika oko 2,5 cm, rastu pojedinačno ili po 2 – 3 zajedno u cvastima na 0,5 – 2 cm dugačkim stabljikama. Dupli su i sastoje se od čaške na kojoj se formiše 5 okruglih latica i vena sa 5 belih, jajastih i duguljastih latica. Ima više prašnika, a niti su bele dok su prašnici žute boje. Ima jedan tučak obrastao jajnikom, a cveta u aprilu tokom listanja.
Plodovi šljive su crvene, žute ili plave ovalne koštunice veličine oko 2 – 7,5 cm, ovisno o sorti. Sočno meso je žuto-zelenkaste boje i lako se odvaja od sjemenke. Vreme sazrevanja zavisi od sorte. Šljiva je dobra medonosna biljka, jer ju u fazi cvetanja pčele masovno posećuju i oprašuju cveće, sakupljajući polen i nektar.
Poreklo
Latinsko ime samom rodu šljiva (lat. Prunus) dao je otac taksonomije Karl Lino 1737. godine. Poreklo reči dolazi od grčke reči prounon što u prevodu znači šljiva. Ime vrste domestica u prevodu znači udomaćen, kultivisan. Na stranim jezicima zove se plum (eng.), ciruelo europeo (spa.), Prunier (fra.), Pflaume (nem.), prugno europeo i susino europeo (ita.), i dr.
Gajenje
Šljiva kao biljka razmnožava se vegetativno kalemljenjem ili semenom. Odgovaraju joj predela povišenih položaja jer voli strujanje vazduha, a močvare i doline uzrokuju pojavu bolesti. Berba šljiva se vrši ručno tako da ispod drveta šljive stavimo najlon i sve što padne skupljamo u njega.
Upotreba
Plodovi šljive su jestivi zbog čega se kao kultura najviše gaje. Najčešće se jedu sirove ili sušene ili koriste za pravljenje pekmeza, džemova i rakija. Kao sušeno voće veoma su efikasni kao dezinficijensc reva u slučaju nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane.
Vrste
Najpoznatija sorta šljiva u našem regionu je bistrica čiji su plodovi plave boje i srednje veličine. Rađa u jesen, tačnije tokom septembra. Bistrica je odlična sorta za preradu u rakije i kompote, ali i konzumaciju u svežem stanju.
Srodne biljke
Foto: Manfred Richter / Pixabay
Ostavite odgovor