Trešnja (lat. Prunus avium) je listopadno drvo iz porodice ruža (lat. Roseaceae) i raste na teritoriji cele Evrope i u zapadnoj Aziji. Trenutno na svetu postoji preko 1.500 vrsti trešanja.
Latinski: Prunus avium
Engleski: Sweet cherry
Porodica: Ruže (Rosaceae)
Dimenzije: do 20 m
Karakteristike
Trešnja može da izraste do 20 m. Stablo joj je prepoznatljivo po sivo-crvenkastoj kori, a cveta pre listanja. Listovi su naizmenični, eliptični, jednostavni, nazubljeni na ivicama, širine 4 - 7 cm i dužine 7-14 cm. Nalaze se na stabljikama dužine 2 - 5 cm, a u gornjem delu imaju par zalistaka koji brzo padaju. U jesen, pre nego što padnu na zemlju, pocrvene i postanu narandžasti.
Cvetovi su bele boje i rastu na prošlogodišnjim izdancima. Dvopolnin su ili jednopolni, pravilni i prečnika 2,5 - 3,5 cm na stabljikama dužine 2-5 cm. Skupljeni su po 2 - 6 u cvasti. Imaju dvostruko cveće, a čaška se sastoji od 5 duguljastih i savijenih latica. Venac je sastavljen od 5 belih, jajastih latica veličine 1 - 1,5 cm. Tučak ima dva embriona semena, a prašnici su brojni i žuti sa belim nitima. Cvetovi cvetaju od aprila i maja i traju desetak dana. Trešnja cveta veoma gusto i ovaj se fenomen u mnogim kulturama posebno slavi.
Plod je mesnata, okrugla koštica tamnocrvene boje, prečnika oko 1 cm. U sredini ploda je svetlo smeđa, a miriše na bademe. Sazreva u junu.
Koren je jak i dubok, a izdanci su goli, sjajni, crvenkasto-smeđi i prekriveni velikim lentikelama. Pupoljci su konusni ili jajasti, goli i zaoštreni sa crvenkasto-smeđim ljuskama koje imaju kožnate ivice. Bočni pupoljci rastu sa izdanaka ili duž njega, a blizu su vršni pupoljci.
Za naše zdravlje, trešnja ima posebnu vrednost i zbog svog bogatstva antioksidantima. Pored toga, trešnje pospešuju razvoj kolagen i time poboljšavaju izgled kože.
Poreklo
Latinsko ime rodu Prunus dao je Karl Lino 1737. godine. Potiče iz Grčke reči proumnon koja označava drvo šljive. Na to ukazuje naziv vrste avium što u prevodu znači ptica jer ptice vole da ih jedu, pa je naziv ptičja trešnja poznat i kod nas. Na stranim jezicima se zove sweet cherry, wild cherry i gean (eng.), cerisier des bois, cerisier sauvage, cerisier des oiseaux i merisier (fra.), Vogel-Kirsche (nem.), ciliegio (ita.), češnja (slo.) cerezo dulce o cerezo de monte i cerezo silvestre (špa.).
U Japanu postoji tradicija koja se zove "Hanamija" koja podrazumeva ispijanje sakea (japanske vrste rakije) ispod drveta sakure ili ume, tj. ispod drveta autohtonih vrsta trešanja. Sa ovom tradicijom Japanci su krenuli još 710. godine a poštuju je i danas. Cele porodice ili grupe prijatelja, okupljaju se u parkovima od januara do aprila, u zavisnosti od regije u kojoj se događa cvetanje trešnje u tom trenutku, i uz jelo i piće posmatraju prelep prizor cvetanja trešnje.
Trešnja je svoju popularnost stekla još u Rimsko doba. Rimski vojnici su je jeli verujući da će povećati energiju i snagu. I nisu bili daleko od istine jer je trešnja odličan izvor vitamina A, B1, B2, B3, B6, C i K mineralima kalcijumom, gvožđem, bakrom, manganom, magnezijumom, fosforom i cinkom.
Sadnja
Priprema zemljišta za sadnju
Sa pripremom zemljišta za sadnju trešnje moramo krenuti dosta ranije. Zemlja mora biti obogaćena azorom, a u tu svrhu dobro je saditi mahunarke dve godine zaredom pre same sadnje trešnje.
Nakon đubrenja na dva meseca pre sadnje, potrebno je zemlju obraditi do dubine od 60 do 100 cm (izorati ga). Nakon oranja, potrebno je itravnati (istanjirati) tlo i iskotapi mesta za sadnju trešnje.
Sam izbor podloge za sadnju zavisi od sorte trešnje. Po pravilu se koroste generativne podloge ali i vegetativne. Najpoznatije podloge za uzgoj trešanja na našem području su:
Divlja trešnja vrapšara kao podloga
Ova podloga je najznašajnija generativna podloga. Dobra je za plemenite sorte trešnje a kako je veoma bijna koristi se na plodnim dubokim zemljištima. Stabla kalemljena na ovu podlogu po pravilu su dugovešna i redovno rađaju.
Trešnja rašeljke kao podloga
Rašeljka potiče iz Turske (latinski Prunus mahaleb) i nje pogodna za teška zemljišta kao ni za zemljišta koja imaju viso nivo podzemnih voda ili zadrđavaju vodu. Iz tog razloga ovu podlogu je najbolje koristiti propusnim, kamenitim, suvim ili krečnim zemljištima. Rašeljka kao podloga nije kompatibilna sa svim sortama trešnje a nije ni optorna na smrzavanje tla. Kad je rodnost u pitanju ova podloga u prvih pet godina ova podloga daje veći rod od trešanja kalemljenih na divlju trešnju ali se vremenom ove dve podloge izjednače. Uz to, trešnje kalemljene na ovi podlogu imaju kraći životni vek od trešanja kalemljenih na divlju trešnju.
Podloga F/1/(Mazzard)
Ova vegetativna podloga potiče od podloge divlje trešnje pa samim tim najkompatibilnija sa plemenitim sortana trešanja. Iako je dosta u upotrebi treba imati na umu da je ova podloga srednje otporna na niske temperature kao i to da je vrlo osetljiva na viruse, asfiksiju, karcinom korena, zamor tla i na karbonate.
Podloga MAxMA
Ova podloga je kmbinacija Mazzarda i Mahaleba, tj. divlje trešnje i rešeljke. Pogodna je za suvo i lako zemljište i slaže se sa svim sortama trešnje. Daje bolji rod i krupniji rod ali samo stablo raste kao polupatuljasto.
Podloga Colt
Colt je još jedna veoma rasprostranjena podloga. Trešnje koje su kalemljene na ovu podlogu su osetljive na mraz i sušu. Kao i MAxMA podloga daje rane i krupne plodove a odgovara svim plemenitim sortama trešnje.
Uz ove pogloge koje smo pomenuli, postoji i jako puno novih podloga koje svaka na svoj način utiče na rast trešnje i o tome je nabolje posavetovati se sa lokalnim fitofarmaceutom.
Tehnika sadnje trešanja
Preporučljivo je da trešnju sadite u jesen jer je zemlja tada još uvek topla i vlažna. Da ponovimo, koren trešnje veoma dobro vuče vlagu iz zemlje i kada se zasadi u jesen on odmah kreće da raste. Veoma je važno i da prilikom transporta vodite računa da se koren ne isuši.
Pre same sadnje treba odstraniti sve oštećene delove korena pa ga obložiti smešom zemlje i stajskog đubriva. Sitne delove korena ukoliko su zdravi ne odstranjivati.
Ovako pripremljenu sadnicu zasadimo u veže pripremljenu rupu ili brazduna dubili od 70cm. Treba voditi računa da mesto kalemljenja bude na oko 10cm od površine zemlje. Kada ubacimo stablo u pripremljenu rupu, koren treba prekriti tankim slojem rastresite zemlje u visini od oko 5cm do 8cm i dobro nagaziti. Preko toga dodati oko 30kg zrelog stajskog đubriva i na kraju opet sloj zemlje. Površinu zemlje oko stabla oblikovati poput činije, tj. levka kako bi se voda zadržavala. U većim voćnjacima treba voditi računa da razmak između dva stabla trešnje bude barem 10m i veoma je bitno zasaditi najmanje 2 stabla zbog oprašivanja.
Ovo je kraj procesa sadnje ali treba imati na umu da trešnja počinje da rađa tek 6 do 8 godina nakon sadnje. Ali može da doživi i do 50 godina.
Tipovi zasada
Trešnja je jedna od voćki kod koje veliki broj sorti traži oprašivače koje treba saditi u neposrednoj blizini kako bi poboljšali oplodnju. Savetuje se da sadite trešnje različitih sorti u susedne redove kako bi došlo do odgovarajućih rezulatata. Tom prilikom treba obratiti pažnju da sorte koje sadite imaju što približnije vreme cvetanja a da oprašivača bude minimum 15 posto u voćnjaku.
U odnodu na gustinu sadnje zavisi intenzitet prinosa vašeg vonjaka. Tu postoje različita pravila sadnje.
Tako se u poluintenzivnim voćnjacima sadnja vrši na razmaku od 5m x 3m ili 4m x 2,5m. U ovom slučaju uzgojni oblici variraju od vretenaste piramide do vretenastog grma, odnosno klasične vretenaste forme
U intenzivnim zasadima postoji više varijacija:
- za razmak između sadnica 5 x 1,5 m, koriste se modifikacije Y i solakse sistema uzgojne forme
- za razmak između sadnica 5 x 1,25 m, koriste se modifikacije V sadnje vretenaste uzgojne forme trešnje
- za razmak između sadnica 4 x 1,5 m, uzgojni oblici koji se koriste su varijacije vretenastih oblika u obliku transverzalnog Y (Tatura Trellis)
- za razmak između sadnica 5 x 1 m, koristi se oblik sadnje V sistema vitkog vretena, ali je u ovom slučaju nužna i armatura
- za razmak između sadnica 4,5 x 0,8 m, koristite vrlo vitko vreteno kao i varijacije vretenastih uzgojnih oblika
- za razmak između sadnica 4,5 x 0,6 m, koristi se uzgojni oblik kordonac, kao i izuzetno vitko vreteno
Održavanje zasada
Trešnjini voćnjaci održavaju se isto kao i drugi, dakle potrebno je primenom herbicida unutar redova ukloniti korov dva do tri puta u vegetaciji, dok se između redova preporučuje zatravljivanje koje se tokom vegetacije kosi, stim da zatravljivanje treba obaviti tek nakon 2 do 3 godine od podizanja zasada.
Pre početka vegetacije a i u proleće voćnjaku trešnje treba dodati đubrivo KAN od 27 posto. Za vreme mirovanja kao i u vegetaciji obavlja se rezidba rodnih stabala.
Đubrenje
Trešnju, tj. njeno tlo potrebno je prihranjivati sa NPK gnojivom (kombinacijom azota, kalijuma i fosfora) i to krajem zime, potom ureom u proljeće (mart i april), a KAN đubrivom se tlo tretira u maju.
Treba još znati da, kako je trešnja dugovešna voćka, prihrana sadnica se razlikuje u zavisnosti od starosti voćnjaka. Pa tako, razlikujemo:
Đubrenje do prinosa trešnje
- Azot = 30 kh/ha
- Fosfor = 20 kg/ha
- Kalijum = 50 kg/ha
Đubrenje u toku prinosa - za srednje visoke prinose
- Azot = 70 kh/ha
- Fosfor = 35 kg/ha
- Kalijum = 125 kg/ha
Đubrenje u toku prinosa - za visoke prinose
- Azot = 140 kh/ha
- Fosfor = 70 kg/ha
- Kalijum = 200 kg/ha
Gajenje
Ali, kako bismo mogli da uživamo u svim blagodetima koje nam pruža trešnja, moramo krenuti od samog početka, tj. od pojašnjavanja kakva klima i tlo pogoduju razvoju trešnji.
Temperatura
Trešnja zahteva veoma puno svetla i toplote. Pogoduju joj stednje godišnje temperature između 10°C i 17°C. Sa cvetanjem trešnja kreće kada dnevne temperature dostignu 10°C do 11°C, dok je za njeno oprašivanje najbolja prosečna temperatura između 15°C i 20°C
U periodu mirovanja, ako je stablo ušlo u zimu u dobrom stanju, trešnja može veoma dobro podneti niske temperature čak i do -30°C. Međutim, ako je u doba vegetacije stablo pretrpelo sušu, previše kišnu godinu bez tople jeseni ili je imalo preobilan rod, moguće je da ovakvo stablo izmrzne i na -24°C.
Dobro je napomenuti da tolerancija na temperaturne promene zavisi od boje same kore. To jest, po pravilu trešnje koje imaju žute ili svetlocrvene plodeove, odnosnu svetliju koru, puno su otpornije od trešanja koje imaju crvene i tamno crvene plodove, tj. tamniju koru.
Voda
Trešnjin koren ima veliku apsorpcionu moć i nije joj potrebna previše vlažna zemlja. Ona može dobro da raste i sa svega 500mm godišnjih padavina, stim da su one ravnomerno raspoređene.
Slično je i sa vazduhom. Trešnja ne podnosi visok nivo relativne vlažnosti vazduha. U slučaju da je vlažnost vazduha povećana uvećava se opasnost da trešnja oboli od biljnih bolesti, a ako je godina izuzetno kišna i puna padavina, pojevaljuje se problem u stvaranju cvetnih pupoljaka.
Zemljište
Trešnji najviše odgovara, duboko, dobro drenirano i rastresito zemljište, koje bi trebalo da bude blago kisele, neutralne ili blago alkalne alkalne reakcije.
Priliko izbora mesta za sadnju trešnje treba paziti na to da trešnji ne prija jak i suv vetar. Ovakvi vetrovi joj mogu naročito smetati u vreme cvetanja jer dok je jak vetar pčele ne lete a ujedno vetar i umanjuje mogućnost da se polen zalepi za tučak, pa dolazi do poremećaja u oplodnji, tj. samom razvitku ploda.
Trešnji najviše odgovaraju blagi brežuljci sa blagim padinama, kao i tereni izloženi suncu ako su dovoljno visoko. Po pravilu, trešnja najbolje uspeva na područu između 30° i 60° severne širine i to na nadmorskim visinama ne većim od 1000m.
Orezivanje
Kod orezivanja trešnje veoma je važno izolovati njen vrh, jer se trešnje odlikuje dominantnim vrhom, a pravilnim orezivanjem izbi će jaki izdanci na vrhu iz kojih će u drugoj godini vegetacije izrasti jači izdanci.
Veoma je važno je da se orezivanje obavi ili u vreme pupljenja ili malo pre cvetanja jer trešnja ne podnosi orezivanje u toku mirovanja.
Da bi oblikovali vaše trešnje u vretenaste grmove, važno je da u vreme rezidbe mlade grane povijete kako bi kasnije one oblikovale glavne grane. Ovde se preporučuje uklanjanje zaperaka (pinciranje) jer će se na tim izdancima javiti pupoljci koji će već naredne godine poneti prve trešnjine plodove.
Nakon ovog inicijalnog orezivanja, odnosno kada trešnja dostigne svoju punu rodnost, orezivanje je vrlo jednostavno. Sve što je u toj fazi potrebno je orezivati grane koje guše krošnju.
Berba
Kako trešnja ne dozreva nakon branja a i 25% svoje težine dobija u zadnjoj nedelji pred berbu, branje trešanja treba odgoditit što je duže moguće. Sa berbom se kreće kada plodovi dostignu boju koja je tipična za zasađenu sortu, tj. kada plod pokaže najbolje karakteristike a to najbolje možete oceniti po čvrstini ploda.
Trešnja se bere ručno, zajedno sa peteljkom i to u hladnijem delu dana. Berači moraju da paze da naprave što je moguće manje mehaničkih oštećenja na plodovima.
Kvalitet trešnje određuje velićina ploda, onda boja ali i procenat crvljivost. Nakon berbe, trešnje možete čuvati u hladnjači i do mesec dana, uz relativnu vlažnist vazduha od 85%.
Upotreba
Trešnja je izuzetno poznato voće koje se upotrebaljava na zazličite načine. Osim konzumacije svežih plodova (napominjemo da imaju kratak vek trajanja pa ih je u frižideru moguće čuvati samo nekoliko dana), koriste se i u drugim oblicima.
Plod trešnje je moguće osušiti i tako čuvati i upotrebljavati ali se još mogu kuvati kompoti, džemovi, slatka (od belih trešanja) ali i rakija trešnjevača.
U kuhinji još može da se koristi za pravljenje voćnog sosa, tako što se skine kožica i izvadi koštica a samo meso ploda ukuva. Ovakav sos lepo ide uz pečenu pačetinu, ćuretinu i svinjetinu.
Sorte
Prilikom izbora sorte trešnj koju bi ste da zasadite morate imati na umu da je trešnja voćka kojoj je nužno oprašivanje. Zato se savetuje da priliko sadnje uvek uz nju zasadite i voćku oprašivač. Jedna od sorti trešanja koja je odlična za ovu svrhu je trešnja sorte Stela i moguće je kombinovati u svom voćnjaku uz 2 ili 3 druge vrste trašanja.
Ali, primarni uslov za odabir sorte su uslovi koje možete pružiti biljci, kako klimatski tako i agronomski.
Sorte trešanja se po poravilu dele na sledeće:
Rane sorte
Ove sorte cvetaju početkom maja a za dostizanje pune veličine ploda a samim tim i dobre cene na tržištu drvo dostiže tek oko osme godine. U rane sotre trešanja spadaju: Feprime, Early Lory, Burlat i Isabella
Kasne sorte
Kasne sorte trešanja cvetaju u toku juna meseca. Za punu veličinu ploda stablu je potrebno oko 10 godina. U ove sorte spadaju: Celeste, Summit, Big Lory i Reginu.
Otporne sorte
Kao što i samo ime govori, ove sorte su otporne na uslove koji ih okružuju. Takođe su otporne i na bolesti koje dovode do pucanja ploda. A to su sorte: Kordia, Regina, Hedelfinger, Lapins i Stark Hardy Giant.
Osetljive sorte
Ove sorte su zahtevnije za uzgajanje, posebno kada je pucanje ploda u pitanju. Zato treba obratiti panju da se berba obavu u pravo vreme, o čemu će biti reči u daljem tekstu. Ovde ubrajamo: Burlat, Celeste, New Star i Van.
Samooplodive sorte
U samooplodive sorte trešanja spadaju: Stella, Sunburst, Lapins, Celeste, New Star, Isabelle i Sweethart i i kada su one u pitanju može se slobodno zanemariti savet u vezi sa sadnjom oprašivača i blizini odabrane sorte za uzgoj.
Srodne vrste
Foto: Couleur / Pixabay
Ostavite odgovor