Žalfija ili lekovita žalfija (lat. Salvia officinalis L.) je polugrmovita višegodišnja biljka koja pripada porodici usnatica (lat. Lamiaceae). Može rasti do 70 cm visine.
Latinski: Salvia officinalis
Engleski: Sage
Porodica: Usnatice (Lamiaceae)
Dimenzije: do 70 cm
Karakteristike
Stabljike rastu savijene u donjem delu drvenaste, razgranate i četverokrakih i ljubičasto-kosih ili gotovo okruglih preseka.
Korenov sistem je dobro razvijen. Listovi su sivkasto zelene boje, naborani, jednostavni, eliptični, uski i duguljasti širine 0,5 – 5 cm i dužine 2 – 9 cm. Prekriveni su finim dlakama i rastu suprotno poređani na stabljikama.
Cvetovi su jednodomni, dvopolni i veličine oko 2 – 3 cm. Skupljeni su u cvasti na vrhu duge stabljike po 5 – 10 u skupini. Cveće je dvostruko, čaška je cevastog oblika zvona i dvousnato, obrasla dlakama. Venac je najmanje dvostruko duži od čaške, cevast, dvousnat i plave ili ljubičaste boje. Dunja usna je duža od gornje i trokraka, dok gornja usna ima dva kratka režnja. Ima i dva prašnika koji su pričvršćeni za cev venca i jedan tučak sa obraslim jajnikom. Cveta od maja do jula, u trajanju od oko 20 dana.
Plod je kalavac koji se deli na sitne, kuglaste, glatke, braon orase dužine oko 2 – 3 mm, a sazreva od jula do septembra.
Poreklo
Latinsko poreklo imena Salvia potiče od glagola salvare što u prevodu znači spasiti. Ime species officinalis ukazuje na njeno zarastanje. U srednjem veku postojala je poznata latinska poslovica koja je u prevodu značila „Zašto čovek treba da umre kad mu u bašti raste žalfija?“.
Na stranim jezicima nazivi su common sage i garden sag (eng.), Heilsalbei, Küchensalbei, Garten-Salbei i Echte Salbe (nem.), salva-comum i salva (por.), salvia comune (ita.) sauge officinale (fr.), salvia (špa.), navadni žajbelj (slo.)
Stanište
Prirodno raste na stenovitim brdima u priobalju i na ostrvima Mediterana, ali zbog svoje izuzetne lekovite vrednosti gaji se širom sveta.
Gajenje
Lekovita žalfija razmnožava se semenom i vegetativno. Reznice su jednostavne i od postojećih biljaka seku se grančice dužine 10 cm i stave u čašu vode da puste korenje nakon čega se sadi u zemlju.
Drugi način gajenja je setva kada nemamo mogućnost da uzmemo reznice od postejeće biljke. Kako je seme žalfije fini i osetljivo, u kupovnim kesicama ima ga veoma malo, a na osnovu iskustva preporučamo setvu u saksije bolje od direktne setve u bašti i naknadno presađivanje čisto da bi se biljka održala pod kontrolom.
Žalfija voli puno sunca i ne voli pretežno mokro i natopljeno tlo. Treba ju zalivati skromno i otporna je na mraz i sušu. Takođe je dobra medonosna biljka i cvetove posećuju pčele koje sakupljaju puno nektara i nešto polena. Dnevni prinos može da bude do 6 kg/ha. Med od žalfije je blago zelenkast do svetlo žut, ima cvetni miris biljke i pomalo je gorak. Kristališe se posle 3 – 4 meseca.
Upotreba
Žalfija je pre svega poznata kao veoma lekovita biljka zbog čega se i zove lekovita žalfija. Listovi se sakupljaju ranije, pre cvetanja ili u ranim fazama nicanja cveta. Sadrži antiseptička svojstva koja ublažavaju upaljeno i bolno grlo i upaljene i bolne desni. Smanjuje lučenje mleka kod dojilja što je pogodno kao završna faza kada beba treba da prestane da se doji.
Smatra se da se sprečava znojenje i da poboljšava pamćenje, a za pripremanje infuzije potrebno je 1 g lišća preliti šoljom ključale vode i piti tri puta dnevno posle obroka. Za pripremu tinkture koristi se odnos 1:5 žalfije i 60& alkohola. Ne preporuča se oralna konzumacija na duži period.
Spoljno, lekovita žalfija je korisna i u preparatima za kosu, a koristi se u kozmetičkoj industriji za proizvodnju preparata za sedu kosu i za popravljajući ton i teksturu kose.
Iako ređe, koristi se i kao začin. Lekovita žalfija je jestiva, ali gorka zbog čega je njen ukus odbojan, a list teško sažvakati. Destilacijom cvetne biljke dobija se esencijalno ulje. Istaknuta komponenta je tujon, koji, u većoj koncentraciji unet u telo, može da ima negativne posledice po nervni sistem. Trudnice i mala deca ne bi trebalo da ga koriste. Kroz istoriju je korišćen za lečenje amenoreje i oralnih problema.
Srodne vrste
Foto: Michaela Wenzler / Pixabay
Ostavite odgovor