Dud ili takozvana Murva (lat. Morus) vodi poreklo iz severne Kine. Danas možemo primetiti da se beli dud gaji u toplim krajevima Evrope, kao i istočne i srednje Azije. Dud pripada redu listopadnih drveća kada se nalazi u umerenim i suptropskim predelima, dok u tropskom području predstavlja vrstu zimzelenog drveća i tada pripada porodici Moraceae, čija visina može dostići od 10 do čak 20 m.
Latinski: Morus
Engleski: Mulberry
Porodica: Dudovke (Moraceae)
Dimenzije: 10 - 20 m
Karakteristike
U zavisnosti od potrebe, dud može biti posađen i kao drvo i kao grm. Pored toga što su plodovi duda izuzetno ukusni, oni svojom estetikom krase bašte i vrtove. Prednost ove voćke ogleda se i u njenom relativno lakom uzgoju. Dud se može saditi gotovo na svim vrstama zemljišta, ali zahteva da ono bude suvo.
Kada govorimo o visini do koje dud može narasti, on najčešće dostiže visinu od 10 do 15 metara, dok postoje i primeri onih koji rastu i do 20 metara. Sama krošnja je bogata i razgranata, sa jednopolnim cvetovima, gde su ženski cvetovi jajastog oblika a muški valjkastog. Listovi duda su svetlozelene boje, ovalnog oblika sa zupčastim rubom i dužine 12cm. Sama površina lista gruba i dlakava.
Boja ploda duda varira od bele, žućkaste do tamnocrvene i ružičate boje. Veličina duda slična je malini i može biti od 1 do 1,5 cm. Od vrste duda zavisi broj semenki koje poseduje, te primera radi beli dud ima 520 semenki dok crveni dud broji preko 690 semenki po g.
Cvetanje duda počinje u ranim prolećnim mesecima, plod dostiže zrelost već u julu, dok se njihova berba može odvijati do avgusta. Kako se plodovima duda hrane brojne ptice i divljač, upravo su oni ti koji imaju glavnu ulogu u rasejavanju plodova.
Dud spada u dugovečne biljke, te se često može videti u baštama, vrtovima, plantažama pri primorskim i kontinentalnim krajevima, poput poznatih starih drvoreda u Skradinu. Široki listovi duda predstavljaju izvor prirodne hladovine.
Sadnja
Idealni uslovi za setvu jesu kada temperatura varira između 20 do 23°C, čime seme dostiže svoje pune potencijale. Klijanje semena može biti stoprocentno kada je ono fotoblastično, odnosno kada ispolji pozitivnu reakciju na svetlost. Najbolje je sačekati da opasnosti od kasnih mrazeva prođu i krajem aprila obaviti setvu. Iako je moguće seme posejati odmah nakon berbe, nije preporučljivo jer mraz tokom zime povećava rizik propadanja semena pod uticajem hladnoće. Seme duda se sadi u redove na udaljenosti od 20 do 30 metara, veoma plitko u zemlju.
Sađenje duda iz sadnice
S obzirom da dud može narasti visoko i imati gustu krošnju, sadnja mora biti razređena. Uvek se preporučuje sađenje iz sadnica, onih jednogodišnjih sa oznakama 1+0 ili 1/0. Može se naći kao jednopolna ili dvopolna biljka, međutim procesom rezidbe moguća je kontrola razvoja muških i ženskih dudova. Tako muški dud može cvetati ali neće roditi, te će se u jednom trenutku i osušiti, dok zenski dud ili onaj koji poseduje i muške i ženske cvetove će davati plodove. Pri sadnji treba praviti razmak od 1 m2 do 3 m2.
Tlo
Za uzgoj duda važno je da zemljište bude pH neutralno i suvo, mada je reč o biljci koja uspeva na različitim vrstama zemljišta.
Đubrenje
Pojava mikorize (simbioze gljive i biljke) obogaćuje zemljište i smanjuje upotrebu đubriva za 75%.
Temperatura
Kao i brojnim biljkama, dudu takođe odgovara da bude na sunčanom položaju, ali njegova otpornost je izrazita i pri hladnoći. Dud može uspeti i na visokim nadmorskim visinama kao i tokom niskih temperatura koje idu i do -23°C. Najpogodnija je srednja ka višim nadmorskim visinama.
Voda
Zbog svog dobro razvijenog korena koji je smešten u nižim slojevima zemlje, dud može veoma dobro koristiti vodu i opstati i u periodima suše.
Gajenje
Orezivanje
Orezivanjem duda omogućava se postizanje nižih oblika i olakšavanje berbe. Oblici mogu biti:
- piramidalni
- viseći - najčešći oblik
Skupljanje semena
Seme duda dobija se nakom procesa berbe tako što se mesnati deo ploda ispere. Fermentacijom semena na sobnoj temperaturi pospešuje se kvalitet semena. Kada se završi proces vađenja semena, ono se suši i čuva na temperatuti od 0 stepeni. Ukoliko je seme delimično fermentisano može se desiti da nikne pre setve.
Razmnožavanje
Dud se može razmnožavati na sledeće načine:
- semenom
- sadnicama
- pelcovanjem
- kultivarom tkiva
Razmnožavanje putem semena je relativno lako, potrebno je posejati seme odmah nakon berbe. Kada je u pitanju veći uzgoj preporučljivo je vegetativno razmnožavanje, gde je kontrola samih karakteristika plodova i stabala znatno olakšana.
Sa druge stane, ako koristite sadnice, napravite da budu dugačke 20 do 30 cm i posadite na dubinu od 9cm. Najbolji period za to je leto u mesecima juna i jula.
Kultivar belog duda naziva se Pendula,a postupak je sličan kao sadnica. Tada, sadnice se uzimaju u julu i tretiraju hormonom kako bi se proces ubrzao. U slučaju da se desi suša, mlade biljke zahtevaju zalivanje.
Pelcovanje
Pelcovanje duda sprovodi se tokom aprila i maja, dve godine od trenutka presađivanja. Proces se odvija tako šro se oslobodi vrat korena 5 cm od zemlje. Bočnim pritiskom kora se odvaja od drveta ali se pri tome ne lomi. Priprema izdanka kreće od januara dok traje faza mirovanja. On se stavlja na mestu na koje je napravljen otvor između kore i drveta. Mesto gde se spajanje izvrši prekrije se zemljom. Važno je reći da se beli dud ne može pelcovati na crni, jer u tom slučaju može doći do odbacivanja.
Berba
U zavisnosti od same vrste, dud može postati rodan relativno rano, te je kod belog duda to peta godina, dok crveni dud postaje tek u desetoj godini. Berba se može sprovesti tokom juna i jula, po mogućstvu odmah nakon što sazru kako bi se izbegla njihova konzumacija od strane životinja. Plodovi se mogu prikupiti direktno sa drveta ili trešenjem stabla ispod kog je prethodno postavljena prostirka kako bi se plodovi lakše prikupili. Kod berbe crnog duda potrebno je zaštititi ruke i odeću jer on poseduje intenzivnu boju koju nije lako ukloniti.
Skladištenje
Nakon berbe dud je potrebno odmah iskoristiti dok je u svežem obliku. Moguće ga je koristiti i tokom zime, ukoliko je bio adekvatno prerađen i osušen nakon branja.
Zaštita od bolesti
Zbog svoje otpornosti na bolesti i štetočine, dud je preporučljiv za ekološki uzgoj. Njegovi ukusni plodovi privlače ptice i divljač, te je berbu najbolje obaviti čim dud postane zreo. Poželjno je zaštititi dud i od opasnosti pojave gusenica.
Upotreba
Prvobitan uzgoj duda bio je zbog lekovite svrhe njegovih listova, a ne toliko zbog samog ploda. Drugi razlog bio je i zbog ishrane svilenih buba koje su pravile svilu. Hrvatska je nekada bila treća zemlje u svetu po proizvodnji duda u te svrhe. Stablo duda koristilo se i za izradu buradi za čuvanje rakija, kao i bitan materijal za izradu lađa u dolini Neretve. Popularnost duda smanjili su insekti koji su se skupljali oko plodova koji su padali na tlo.
Plodovi duda važe za antioksidante, te imaju bitnu ulogu u rešavanju brojnih zdravstvenih problema. Pomaže kod kašlja i prehlade, glavobolje, visokog krvnog pritiska, upala kao i probavnih tegoba. Koristi se i kao sirup u borbi protiv bolova u grlu, ali i kao preventivno sredstvo. Naravno, kao i kod primene drugih biljaka, bez obzira na svrhu bitna je umerenost jer upotreba duda može dovesti i do neželjenih efekata, smetnji, halucinacija, čak i trovanja.
Plod duda je jestiv, a može se koristiti kako u svežem tako i u sušenom obliku. Dud se može koristiti za proizvodnju rakije, likera, đema, mermelade, a njegovi listovi za pripremu čaja ili ishranu životinja. Zbog svoje slatke arome nalazi primenu u mnogim jelima.
Istorija
Beli dud, poznat je kao biljka koja se uzgaja na našim prostorima, dok je crni dud onaj koji se najčešće uzgaja u Iranu. Crveni dud se vezuje za Severnu Ameriku, tačnije njen istočni deo, dok na našim prostorima nije toliko čest.
Veruje se da je ključan period uzgoja duda u Evropi 12. vek, kada se stablo duda prenelo u Evropu kako bi se koristio za ishranu svilenih buba kojima je upravo lišće ove biljke bilo korisno. U tu svrhu najpogodniji je bio beli dud, jer su listovi crnog duda s jedne strane bili hrapavi i prepuni dlačica koje su otrovne.
Vrste
Zahvaljujući svojoj otpornosti na hladnoću, dud uspešno opstaje i u kontinentalnim delovima. Stoga razlikujemo tri vrste duda:
- beli dud - Morus alba
- crni dud - Morus nigra
- ružičasto-crveni dud - Morus rubra
Srodne biljke
Foto: Ismet Sahin / Pixabay
Ostavite odgovor