Bugenvilija (lat. Bougainvillea spectabilis) je drvenasta, ukrasna penjačica iz porodice noćurkovki (Nyctaginaceae). Poznata je i pod imenima bogumila, bugenvilja, bugenvileja, bugenvila.
Latinski: Bougainvillea spectabilis
Engleski: Bougainvillea, Great Bougainvillea
Porodica: Noćurkovke (Nyctaginaceae)
Dimenzije: visina do 25 m, širina do 6 m
Karakteristike
Iako sam cvet bugenvilije nije ugledan, njeno pricvetno lišće (brakteje) kojih ima u različitim nijansama boja od narančaste i žute pa sve do nijansi ružičaste i ljubičaste doprinose da biljka izgleda lepo i raskošno. Boje pricvetnog lišća se menjaju kako biljka stari, pa tako, tokom vremena, nijanse poprimaju svetliju ili tamniju boju.
Najraskošnije i najbujnije su bugenvilije stare od 4 do 5 godina kada dostižu vrhunac svoje lepote i obogaćuju svaki prostor.
Osim po karakterističnim bojama i ponašanju listova, vrste možete prepoznati i po samoj bujnosti i visini.
Bugenvilija može da bude do 25 metara visoka i prečnika 6 metara.
Poreklom potiče iz Južne Amerike, a sama niče i na suptropskim i tropskim prostorima.
Sadnja
Sadnja biljke na prostorima Mediterana moguće je samo na sunčanom i otvorenom mestu, dok na prostorima gde su zime hladne zahteva prozračan i zatvoren prostor s puno svetlosti.
Sadnja bugenvilije se preporuča u jesen da bi se tokom preostalih toplih dana, do zime, biljka dobro ukorenila.
Sadi se najmanje 30 cm od zida da bi imala dosta mesta za razvoj i rast, a zbog bujnosti i visine zahteva debelo i čvrsto stablo. Dubina na koju se sadi treba da bude od 10 do 15 cm dublje nego sadnja u cvetnoj saksiji jer će tako biljka lakše da podnese hladno vreme i nalete vazduha.
Razmnožavanje
Razmnožavanje se radi u septembru i to najčešće reznicama. Zdravim stabljikama se vrhovi režu na dužinu od 10 do 15 cm. Odvajanje reznica se preporuča s više matičnih biljaka. Donje listove trebate odstraniti (režu se ispod lišća), a na reznice trebate do polovine staviti supstrat kao što je, recimo pesak.
Biljka zahteva redovito zalivanje, a savršena temperatura za ukorenjivanje je između 23 i 27 stepeni. Reznice zahtevaju položaj na kojem ima mnogo svetla, ali nije ih dobro čuvati na južnoj strani. Osvetljenje treba da bude indirektno, a vazduh u prostoriji ne sme biti suv.
Кada mlado lišće počne da raste, biljka se ukorenila pa je potrebno presađivanje u veću saksiju ili ju presaditi vani. Na dno saksije dobro bi bilo staviti stiropor. Ako želite presaditi bugenviliju u baštu, morate izabrati vreme kad temperature počinju rasti, obično tokom marta.
Da bi što bolje i duže cvetala zahteva plodno i rastresito tlo koje dobro propušta vodu, a najbolje bi bilo da ju posadite na mesto gde će barem pola dana biti na direktnom suncu, a pola dana u senci.
Gajenje
Bugenvilija je biljka koja je jednostavna i zahvalna za gajenje jer je izdržljiva i otporna na štetočine i bolesti. Ali teško podnosi naglu promenu životnih uslova pa ju je potrebno postepeno prilagođavati ako se premešta sa spoljašnjog u unutarnji prostor. Hladnoću mogu najbolje podneti one sa ljubičastim pripercina, dok bele, žute, narančaste i crvene nisu otporne na niže temperature.
Ako bugenviliju preko zime držite u zatvorenom prostoru, vazduh ne sme biti suv kako joj ne bi otpalo lišće i cveće. Za uspešno gajenje bugenvilije veoma je važno smestiti ju na svetlo, prozračno i sunčano mesto.
Preporučena temperatura je do 10 stepeni, mada zdrava i održavana biljka može preživeti i na -7 stepeni. Preko zime bugenvilija miruje i ne zahteva puno vlage, dovoljno je da ju zalijete jednom u svake tri do četiri nedelje kako se koren ne bi osušio.
Ipak, krajem januara počinje zahtevati obilnije zalivanje i više temperature nego u zimskim uslovima. Jednom kad koren očvrsne i biljka naraste, ne treba joj puno vlage, ali je važno da joj zemlja ne bude potpuno suva.
Održavanje
Na proleće se presađuje i obrezuje, a preko leta se preporuča ukopati ju sa cvetnom saksijom u baštu na sunčano mesto ili ju držati vani negde na otvorenom, recimo balkonu, gde dopire sunce.
Izanci kod ljubičaste vrste prikraćuju se odmah nakon cvetanja kako bi nastavila cvasti i zadržala oblik.
Bougainvillea glabra cveta na mladim izbojcima pa ih je leti potrebno skraćivati i do nekoliko puta, dok se kod ružičastih vrsta s dlačicama na listovima režu samo oni koji su predugački. Kod nje se početkom zime obavezno režu svi izdanci koji su narasli dužinom glavnog stabla. Tako se biljka neće iscrpiti, a ostavlja se granje koje će na proleće oblikovati njenu krošnju, a na leto procvasti.
Postoje i vrste koje cvatu na dvogodišnjim izbojima u proleće pa se njih obavezno obrezuje leti.
U vreme cvetanja zahteva barem 5 sati direktne sunčeve svetlosti. Ako ju držite u zatvorenom prostoru, najbolje će joj odgovarati popodnevno sunce i južna strana.
Bugenvilija je jako jednostavna i zahvalna biljka kada joj se pruži dosta svetlosti. Nije zahtevna po pitanju đubrenja, ali neki preporučaju đubrenje barem jednom mesečno. Bugenviliju je najbolje đubriti kombinovanim skompostom odmah u proleće kada se premešta na otvoreno.
Zaštita od bolesti
Iako je biljka otporna na bolesti i parazite, može se desiti da ju napadnu lisne vaši i crveni pauk, a u čemu vam može pomoći insekticid.
Upotreba
Bugenvilija se najčešće sadi zbog toga što je dekorativna i ulepšava svaki prostor. Može se gajiti kao ukrasna živa ograda, žbunje, bonsai, u cvetnim saksijama, visećim teglama, pustiti je da se penje preko rešetki ili uz zidove. Idealna je za ukrašavanje dvorišta, a sadnjom na nekim prostorima će suzbiti rast korova.
Cvetovi su gorkog okusa, no jestivi i koriste se za razna pića (čaj protiv kašlja) i salate.
Medicinske osobine ove biljke još uvek se istražuju.
Istorijat
Otkrio ju je francuski naturalist Filbert Komerkon (Komerson) davne 1768. godine na delovima uz obalu Brazila, u Rio de Žaneiru. Nazvao ju je Bougainvillea u čast istraživaču, sunarodnjaku, istraživaču i pomorcu Luju Antoan de Bugenvilu na čijem je brodu La Bodus plovio tri godine svetskim morima i okeanima.
Na Havajima ju zovu đavoljim cvetom zbog crvenih priperaka i trnja, a koriste ju za izradu tradicionalnih venaca koje dele u znak dobrodošlice.
Veruje se kako bugenvilija u većini država simbolizuje dobrodošlicu.
Bugenvilija je nacionalni cvet Grenade, a venac bugenvilije, unutar kojeg se nalazi sedam crvenih ruža nalazi se i na grbu ove karipske države.
Vrste
Do danas je otkriveno oko 18 različitih vrsta, a najpoznatije su bougainvillea spectabilis, bougainvillea glabra i bougainvillea peruviana, čijim su se ukrštanjem dobile ostale takozvane "hibridne vrste" ove biljke.
Bougainvillea spectabilis
Ima priperke crvene, ljubičaste i ružičaste, boje, prilično su velike i imaju oblik jajeta, a cvetovi su krem boje. Lišće je veliko, može da bude zaobljeno ili ovalno, a po ivicama i s donje strane je prekriveno dlačicama.
Osim lišća, stabljika je takođe prekrivena dlačicama s velikim i zakrivljenim trnjem čime postaje prepoznatljiva svima.
Bougainvillea glabra
Za razliku od Bougainvillea spectabilis, Bougainvillea glabrama ima glatko lišće bez dlačica, ima oblik elipse i najšira je u sredini biljke, a grane su puno tanje nego kod spectabilis.
Priperci su trouglastog oblika i najčešće ljubičastih nijansi iako se mogu naći i u belim, lila, ledeno ljubičastih i ružičastih tonova.
Cvetovi variraju između bele i krem boje, a trnje joj je tanko, kratko i zakrivljeno na vrhovima.
Cveta nekoliko puta u godini, a najbolja je za gajenje u cvetnim saksijama.
Bougainvillea peruviana
Zimzelena penjačica koju ćete lako da prepoznate po zelenoj kori. Lišće joj je dugo i tanko u obliku elipse i bez dlačica.
Priperci su zaobljeni te crvenkasto-ljubičaste oli ružičaste boje, a cvetovi su joj žuti. Trnje je uspravno i kratko. Kao i Bougainvillea glabra cveta nekoliko puta u godini.
Srodne biljke
Foto: E. Dichtl / Pixabay
Ostavite odgovor