Bamija (lat. Abelmoschus esculentus (L.) Moench) je zeljasta, jednogodišnja biljka koja pripada porodici slezova (lat. Malvaceae). Može da naraste do 3 m, ali češće raste do 50 cm.
Latinski: Abelmoschus esculentus
Engleski: Okra, Ochro, Lady’s finger
Porodica: Slezovi (Malvaceae)
Dimenzije: niske sorte do 50 cm, visoke sorte do 3 m
Karakteristike
Stabljike rastu uspravno i razgranate su, u zavisnosti od sorte. Razlika u visine se takođe razlikuje zavisno o sorti. Visoke sorte mogu da narastu i do 3 m, dok nisko rastuće sorte narastu do 50 cm. Koren je slabo razgranat i vretenast, a cela biljka je obrasla dlakama. Listovi rastu naizmenično na dugim stabljikama ili petejkama. Baze su srcolike sa urezana 3 – 5 režnja.
Cvetovi su veliki, pojedinačni i dugo do 5 cm, a cvetanje traje samo jedan dan i veoma su dekorativni. Rastu na dlakavim stabljikama dugim 1 – 3 cm i to u pazuhu listova. Cveće je dvostruko, a sastoji se od venca i čaške koju sačinjava 5 isprepletenh latica. Venčić je u obliku zvona, a sačinjava ga 5 svetlo žutih latica sa tamnno crvenom mrljom pri dnu. Ima mnogo prašnika, a tučak je obrastao. Plod sačinjava 10 – 30 cm duguljasto pero sa 70 – 80 okruglih semenki. Zbog jestivog voća raste kao povrtarska kultura, a razmnožava se semenom.
Poreklo
Tačno poreklo bamije je nepoznato. Po nekima je to Afrika, a po drugima je poreklo bamije istočna Indija. Najstariji pouzdani podaci svedoče da se gajio pre 4.000 godina na predelima Egipta, a u Evropu je uveden u 13. veku. Ime vrste esculentus označava da je biljka jestiva.
Imena na stranim jezicima su lady’s finger, okra, bamia (eng.), okra i bamija (slo.), Okra, Gemüse-Eibisch (nem.), cabo i gombo (fra.), okra i gombo (ita.), molondrón, quimbombó i quingombó (špa.) i drugi.
Gajenje
Bamija je pogodna za gajenje na dobro dreniranom zemljištu bogatom humusom i na mestima sa puno sunca. Voli puno vlažnosti pa je zato biljku dobro često zalivati. Seme se seje u rano proleće i dalje se presađuje na toplo i sunčano mesto da klija nedelju dana. Može se sejati direktno na otvoreno zemljište ili posejano u šoljice u zaštićenom prostoru i kada prođe opasnost od mraza presaditi se na otvoreni prostor.
Biljkama je potrebno oko 3 meseca rasta da bi počele da razvijaju mahune. Beru se dok su još mladi, a stare mahune postaju neupotrebljive i vlaknaste. Čvrsto stoje na stabljikama i režu se nožem ili makazama jer ju je rukama teško otkinuti.
Upotreba
Od bamije možemo sve da koristimo. Mahune imaju samo prijatan miris i ukus, ali kuvanjem oslobađaju sluz. Seme se može kuvati kao čorba,a može se i mleti i koristiti kao dodatak mešavini hlebnog brašna ili se mogu pržiti i koristiti kao zamena za kafu. Cvetovi, cvetni pupoljci, lišće i koren su takođe jestivi, ali konzumiraju se veoma retko.
Slezovi ili slezovke (lat. Malvacea) je porodica hibiskusa ili belog sleza iz reda Malvales koja sadrži oko 243 roda i najmanje 4.225 vrsta biljaka, grmlja i drveća, a rastu diljem sveta, osim u najhladnijim delovima, dok su najbrojnije vrste u tropskim predelima. Brojne vrste su ekonomski važne, uključujući pamuk, kakao, lipu, hibiskus i bamiju.
Srodne biljke
Foto: elouis73 / Pixabay
Ostavite odgovor