Breza

Breza ili bela breza (lat. Betula pendula) je listopadno drvo koje pripada porodici breza (lat. Betulaceae), a koja uključuje više od 6 rodova. Može da naraste i 30 m u visinu.

Latinski: Urtica dioica
Engleski: European white birch, Silver birch, Warty birch
Porodica: Breze (Betulaceae)
Dimenzije: do 30 m

Karakteristike

Deblo je vitko, tanko, sa godinama se širi u prečniku 40 - 60 cm, a može da naraste i do 30 m u visinu. Korenov sistem je dubok i jak sa
razgranatim bočnim venama. Kora na mladim granama je bela i glatka, tanko se ljušti, ima vodoravne pruge i u starosti postaje gruba i nepravilna sa crnom bazom.

Grane vise, a dok su mlade su smeđe-crvene, blago lepljive i gusto prekrivene bradavičastim nakupinama.Pupoljci su takođe lepljivi, zaoštreni, prekriveni zeleno-smeđim do crveno-smeđim ljuskama, zaobljenim vrhom i dužine 3 - 8 mm. Stranice su slične veličine kao apikalne i razmaknute od grana.

Listovi rastu naizmenično, u mladosti su lepljivi, na obostrano goli, trouglasti sa dvostruko nazubljenim ivicama poput testere, širine 2 - 4 cm i dužine 3,5 - 7 cm. Na vrhu su zašiljeni, a
peteljke poređane na visećim, tankim i dugim grančicama.

Cvetovi su sakupljeni u rese i jednodomni. Tokom jeseni se stvara muško cveće koje je u početku uspravno, a posle se razvija u viseće rese dužine 10 cm i bez peteljke dok su cvetovi malo raspoređeni. U proleće se razvijaju ženski cvetovi dužine 2 - 4 cm u uspravnim resama i peteljkama dužine oko 2 cm, a cvetovi su im kompaktni. Posećuju ih pčele koje sakupljaju polen i propolis. Posle oprašivanja vetarrom stvaraju se plodovi jednodomne orasi dužine oko 2 mm koji sazrevaju u julu i avgustu.

Poreklo

Latinsko ime roda Betula potiče od galske reči betu. Prema Pliniju Starijem znamo da su Gali proizvodili bitumen od brezovog drveta. Naziv vrste klatna znači visiti, a označava tanke grančice koje tužno vise. Naziv bela breza odnosi se na na belu koru, dok je drugo ime za bradavičastu brezu dato po bradavičasto voštanim nakupinama vidljivim na mladim granama.

Na stranim jezicima nazivi su warty birch, silver birch i European white birch (eng.), navadna breza (slo.), abedul de Europa i abedul común (špa.), Hänge-Birke (nem.), bétula-branca i vidoeiro-branco (por.), bouleau verruqueux (fra.), betulla verrucosa i betulla bianca (ita.) i drugi.

Stanište

Breza je rasprostranjena u južnoj, severnoj i zapadnoj Evropi i nekim delovima Azije. Raste u malim grupama ili pojedinačno. Najčešće ju nalazimo u prirodi od brdskog pojasa do 1.900 m nadmorske visine, na svežim, peskovitim, glinovitim i kamenitim, kiselim zemljištima siromašnim hranjljivim materijama.

Zbog izražene bele kore često se sadi u parkovima zato što deluje impozantno kada raste u gustim grupama.

Gajenje

Mnogi se odlučuju za gajenje i sadnju breze u svom dvorištu, upravo zato što svojom veličinom daje hladovinu, a jedina brezina mana su njene rese koje mogu stvarati nered ako se drvo posadi u dvorištu.

Nega breze je minimalna. Zalievanje je potrebno samo za vreme velikih suša. Što se tiče tla, nema nikakve posebne zahteve, dobro raste na svakoj vrsti tla, a podnosi i povremeno zadržavanje vode.

Sadnja

Zbog svoje nepretencioznosti, breze se inače sade u grupama, i to za pravljenje zaštitnih traka, malih šumskih sastojina, ali i u bašti/dvorištu za uređenje. Treba imati na umu da breza tokom leta gubi lišće i grančice, pa tako prostor oko njih zahteva periodičnu negu.

Obična breza pogodna je za sadnju na vlažnim i močvarnim mestima jer je koren ove breze sposoban da se nosi sa smrzavanjem tla. Ali u urbanom pejzažnom okruženju, breze nisu toliko popularne, osim uglavnom u parkovima.

Sadi se od novembra do marta u rupe dimenzija 60 x 60 cm i duboke oko 30 cm. U njih se dodaje sloj komposta ili stajnjaka.

Sadnice se postavljaju u rupe na jednaku dubinu na kojoj su prethodno rasle, a vrat korena treba da bude u ravni sa površinom tla. Nakon pravilnog postavljanja sadnice, rupa se ispunjava mešavinom komposta/stajnjaka i zemlje.

Kako mlado stablo ne bi bilo oštećeno usled jakog vetra, trebalo bi ga osigurati potporom, a nakon sađenja, sadnice zaliti vodom ili tlo oko korena obložiti kompostom ili komadićima kore.

Neophodno je nastaviti sa zalivanjem dok se stablo ne ukoreni. Ako brezu sadite na travnjaku, napravite zemljani krug prečnika 60 cm oko stabla.

Razmnožavanje

Razmnožavanje breze uglavnom se radi semenkama, dok se neke vrste obično razmnožavaju reznicama.

Sjemenke se sakupljaju u jesen, a seme se prepruča posaditi odmah nakon berbe (u kasnu jesen).

Uzgojene vrste sadnica breze mogu se naći u baštenskim centrima i rasadnicima, ali možete da napravite i sopstvene sadnice divlje breze koje možete naći u šumama i sakupite njeno seme.

Presađivanje

Presađivanje breze najbolje je obaviti u rano proleće, a vrši se kad breza navrši otprilike od 5 do 7 godina jer je sve pre toga još uvek slabo i velike su šanse da će odumreti. Takođe isto vredi i za presađivanje breze u jesen koje nije preporučljivo.

Nakon što se sadnice ukorene, breza zahteva minimalno održavanje. Izuzetak je period letnjih suša kada zahtevaju zalivanje, dok se orezivanje obavlja u fazi listanja, ukoliko želite da postignete neki specifičan oblik.

Upotreba

U rano proleće breza sadrži sok sa do 2% šećera bogato fruktozom i glukozom. Takođe je bogata je kalijumom, kalcijumom i gvožđem. Deblo je uglavnom najbogatije sokom za vreme izbijanja lišća. Na visini od pola metra koso se buši rupa i u nju se stavlja slamka koja će sok dovesti do tegle koju stavljamo u podnožje drveta. Slamka bi trebala da se podudara sa veličinom rupe, u suprotnom se tečnost neće usmeriti prema tegli već će da kapa duž debla.

Prema biljci treba biti pažljiv i ne sakupljati previše soka da se ne drvo bi previše iscrpelo (maksimalno do 4 l). Na kraju se rupa može tretirati voćnim voskom da bi se sprečio ulazak štetočina i da se drvo brže oporavlja.

Takođe su jestivi i mladi listovi i pupoljci, a sakupljaju se rano u proleće čim počinje da se formiše oblik. Mogu se sušiti, mleti i koristiti kao dodatak ishrani. Osušeni listovi i grančice mogu se koristiti za ukus sirćeta za salate ili ekstrakti za negu kose.

Jestive rese, seme i unutrašnji deo kore koji se suši, melju se u brašno i peče kao hleb. Kora mladih grana sakuplja se tokom proleća i suši na suncu. Kao kod kore vrbe zbog sadržaja salicilne kiseline, koristi se za ublažavanje bolova i smanjenje groznica. U zvaničnoj fitoterapiji danas se koriste listovi koji deluju kao moćan diuretik i antiseptik. Stimuliše mokrenje 5-6 puta više od proseka, deluje kao dezinficijens urinarnog trakta i na taj način pomažu kod bolesti bubrega, bešike, mokraće, kamenca kao i kod drugih bolesti (giht) kod kojih stimulacija urina ima povoljan uticaj.

Najbolje je koristiti ih sveže, ali za kasniju upotrebu suše se u mraku i na suvom mestu raspoređeno u tankom sloju. 2 kašičice lišća prelije se šoljom ključale vode, ostavi poklopljeno 10 minuta, procedi i pijte tokom dana u malim gutljajima između obroka.

Od grančice breze takođe se prave kućne metle. Drvo je žućkasto belo do svetlo smeđe, fine teksture, pogodno za obradu, iako nije visokog kvaliteta i nije otporno na truljenje i napade štetočina. Koristi se za izradu furnira, nameštaja i vrata.

Vrste

Tokom vremena razvijeno je više oblika breze:

• Dalecarlica - visoka breza uspravnog habitusa, kraćih grančica i lišća koji su urezani i nazubljeni
• Gracilis - kraća breza, visoka do 5 m, grane su savijene u luku i lišće urezano u režnjeve
• Fastigiata - breza kod koje je kruna usko piramidalna, a grane su usmerene prema gore
• Purpurea - breza sa tamnoljubičastim listovima
• Laciniata
• Tristis - breza sa savijenim granama u dvostrukom luku,a kruna je jajolika
• Youngii - breza kod koje se grane spuštaju, a krošnja je u obliku kišobrana

Srodne biljke

Foto: M_0930 / Pixabay