Visibaba (lat. Galanthus nivalis L.) je zeljasta višegodišnja biljka koja pripada porodici amarilisa (lat. Amaryllidaceae). Stabljika raste uspravno do 20 cm u visinu.
Latinski: Galanthus nivalis
Engleski: Snowdrop
Porodica: Amarilisi (Amaryllidaceae)
Dimenzije: do 20 cm
Karakteristike
Ima spljoštene, pridružene listove širine oko 0,5 cm i dužine do 9 cm. Lukovica je veličine do 1,5 cm.
Savijen i beli cvet raste na vrhu stabljike istovremeno sa listovima i prijatnog je i blago intenzivnog mirisa. Cvet se sastoji od 3 latice koje imaju zelenu mrlju na vrhu koje rastu u unutrašnjosti i 3 spoljne, duže latice. Jajnik sadrži nekoliko embriona semena u svakom odeljku. Nakon opadanja latica sazreva zeleno-žuto, mesnato pero koje sadrži nekoliko svetlih, dugih semenki.
Visibaba je jedan od najranijih proletnica i za nju se kaže da nagovešta proleće. Cveta već krajem januara i može da preživi spod sneg, pa sve do aprila. Pojedinačno cveće cveta oko 2 – 3 nedelje.
Poreklo
Latinsko ime roda Galanthus potiče od grčke reči gala što u prevodu znači mleko, reči anthos što u prevodu znači cvet i vrste nivalis (u prevodu: snežno belo) a koja označava belinu cveta ili da počinje da raste čak i kada pada sneg. Na stranim jezicima zove se snowdrop (eng.), navadni mali zvonček (slo.), campanilla de invierno i galanto (špa.), Kleine Schneeglöckchen (nem.), bucaneve (ita.), galanthe des neiges i perceneige (fra.).
Stanište
Visibaba je rasprostranjena po regionima zapadne Azije i Evrope. Raste na vlažnim, hranljivim, rastresitim zemljištima sa umereno kiselim reakcijama, uz četinarske ili mešovite šume, na proplancima i livadama od nizija do 2.00 m nadmorske visine. Zaštićena je biljka, zbog čega ne sme da se u prirodi bere.
Gajenje
Visibaba je omiljena biljka u baštama i često se gaji kao ukrasno cveće. Odgovaraju joj vlažna zemljišta i lagana polusenka. Razmnožava se presađivanjem biljke posle cvetanja ili, mnogo ređe, semenom. Kako cvet, tako se cvetna stabljika seče, a biljka sledeće godine nastavlja da raste iz lukovice. Medonosna je biljka i pčele ju često posećuju i sakupljaju polen i nektar. Iako rano cveta, postoje šanse da se zadesi loše vreme zbog čega pčele ne koriste cveće u potpunosti.
Upotreba
1952. godine iz lukovice visibabe izolovan je galantamin, usporavajući alkaloid koji progresivno deluje na Alchajmerovu bolest i pomaže protiv senilne demencije. Od visibabe se prave i Bahove cvetne kapi koje pomađu ljudima sa depresijom, pesimizmom, nesigurnošću i strahom.
Srodne vrste
Foto: Capri23auto / Pixabay
Ostavite odgovor