Krompir (lat. Solanum tuberosum L.) je zeljasta višegodišnja biljka koja pripada porodici pomoćnica (lat. Solanaceae), visine do 60 cm.
Latinski: Solanum tuberosum
Engleski: Potato
Porodica: Pomoćnice (Solanaceae)
Dimenzije: do 60 cm
Karakteristike
Stabljika raste uspravno do 60 cm visine, razgranata je i dlakava. Krtoli su žute ili bele boje, zadebljali i mesnati.
Listovi rastu čudno pernati i jajoliki. Sa jedne strane su goli, a s druge dlakavi. Cvetovi su dvopolni i pravilnog oblika, karaktertičnog za porodicu pomoćnica. Rastu na stabljikama dužine do 10 cm i skupljeni u 2 - 4 u cvasti i dvostruki su. Venac se sastoji od 5 belih do svetloljubičastih latica dok se čaška sastoji od 5 zelenih latica sa šiljastim vrhom. Ima odrasli jajnik koji nosi mnogo semenskih embriona. Cvetaju od juna do avgusta.
Plod je okrugao i mesnat, prečnika 2 - 4 cm. Na krajevima u dnu nastaju nepravilni i zadebljali krtoli. Postoji veliki broj sorti koje su razlikuju se po obliku, boji cveta, ukusu krtola i visini biljke.
Poreklo
Pretpostavlja se da je latinsko ime roda Solanum izvedeno iz latinske reči solamen što znači umirujuće, ali i zbog lekovitih svojstava ublažavanja bolova. Ime vrste tuberosus u prevodu znači znači gomoljasto ili krtol, a ime krompir potiče od nemačke reči Gruntbir ili Gruntbirne što u prevodu znači zemljana kruška.
Na stranim jezicima zove se potato (eng.), patate i pomme de terre (fra.), Kartoffel (nem.), pataca i batata (por.), patata (ita.), patata i papa (špa.), i dr.
Stanište
Krompir je poreklom iz Južne Amerike gde se gajio na predelima Anda još pre 3.000 godina. Veruje se da je u Evropu uveden u 16. veku. U početku se gajio kao ukrasna biljka, ali je danas jedna od najvažnijih prehrambenih biljaka. Razmnožava se krtolama, a generativno semenom koje se posebno selektiše i zatim seje.
Gajenje
Krompir se razmnožava krtolama. Da bi se razvila klica, krtole se pstavljaju na suvom i osvetljenom mestu 30 - 40 dana dok ne razviju klicu dugu 2 cm. Kada se za njega kaže da je "semenski krompir”" pod tim se zapravo podrazumeva običan krompir koji je iznikao.
Sadi se manja krtola, a ako se sadi veća, u osnovi se može iseći na manje komade, samo što svaki komad ima najmanje jednu klicu. Sadi se na razdaljini 30 - 40 cm i redovno se dodaje semenje radi povećanja prinosa.
Listove vole da jedu bube koje mogu da nanesu popriličnu štetu ako im se dozvoli, a i mora se voditi računa o njihovoj reprodukciji. Ako se u početnim fazama klijanja biljak njihovo razmnožavanje drži pod kontrolom posle bube više neće moći da prave štetu jer će krtole već biti znatno formisane. Kao preventivna mera protiv njih, krompir se može prskati rastvorom cvetova bazge koji navodno kamuflira miris krompira, tako da ga bube ne mogu otkriti.
Iako ih možemo brati pre, krompir je spreman za vađenje tek kada se osuši. Prvo se prolazi posebno traktorom koji ima posebno produženje za stvaranje brazda u tlu bez oštećenja krtola, a zatim ručnim prikupljanjem. Kada ih sakupljamo, posebnim grabljam ili motikom, tako nakupljamo zemlju i zakopavamo otvorene brazde.
Ako se u blizini mesta na kom se sadi krompir prskan hemijskim sredstvima postave košnice, pčele će nastojati da sakupe polen i nektar, ali će umreti usled hemijskih sredstava.
Gajenje krompira u kesama
Krompir se takođe može gajiti u kesama ili saksijama. Iako će rađanje biti manje, zbog površine u kojoj se gaji, ipak je moguće prateći iste uslove kao za sadnju u bašti.
Upotreba
Krtoli sadrže 2 - 3% proteina i 18 - 25% ugljenih hidrata. Jestivi su i jedu se kuvani ili pečeni. Ispod kore nalaze se vitamini C i B, pa se zato savetuje kuvanje u ljusci, ali samo krmpira koji je organski gajen bez hemijskih preparata.
Krompirov skrob se proizvodi od krtola i dobiva se fini, beli prah bez ukusa i mirisa. Pored toga što se koristi za razne proizvode u prehrambenoj industriji, takođe se koristi u hemiji kao indikator u jodometriji.
Srodne biljke
Foto: hexe_babajaga / Pixabay
Ostavite odgovor