Spanać - Biljka.rs

Spanać (lat. Spinacia oleracea L.) je zeljasta, dvogodišnja biljka koja pripada porodici štireva (lat. Amaranthaceae). Raste do visine od 30 cm.

Latinski: Spinacia oleracea
Engleski: Spinach
Porodica: Štirevi (Amaranthaceae)
Dimenzije: do 30 cm

1 Karakteristike
2 Poreklo
3 Stanište
4 Gajenje
5 Upotreba
6 Srodne biljke

Karakteristike

U prvoj godini u prizemnoj rozeti stvara se zeleno lišće, dok se u drugoj stvaraju stabljika i cvetovi. Koren je razgranat, tanak i vretenast, a stabljika gola, raste uspravno do 30 cm.

Listovi su tamnozelene boje duguljasti ili jajasti, celog ruba i zašiljeni na vrhu. Donji listovi rastu skupljeni u rozete na dugim peteljkama, dok su gornji listovi gotovo sedeći. Cvetovi su jednopolni, mali i neupadljivi. Ženski cvetovi se nalaze u pazuhu listova, a muški su skupljeni u grozdaste cvasti. Plod je jednodomni ili jednosemeni oraščić.

Poreklom je sa područja zapadne Azije, a najčešće se gaji kao povrtna kultura. Razmnožava se semenom.

Poreklo

Latinsko ime roda Spinacia trebalo bi da potiče od reči spina što u prevodu znači trn) zbog zubaca koji se nalaze na perigonu plodića. Ime vrste oleracea u prevodu znači zeljasto, a označava njegovu jestivu upotrebu. Na stranim jezicima zove se spinach (eng.), spinacio (ita.), špinat (hrv.), épinard (fra.), Spinat (nem.), espinaca (špa.), špinača (slo.), espinafre (por.), i drugi.

Stanište

Najbolje uspeva u delimičnoj senci, mada može da raste i na suncu. Voli lagana tla, bogata humusom sa dovoljno vlage. Preporuča se malčiranje, jer na suvim zemljištima počinje brzo da cveta.

Gajenje

Najbolja vrsta za setvu na našem regionu je Matador, idealna za setvu u proleće i jesen, a dobro podnosi i mrazeve.

Spanać se može sejati u proleće ili jesen. Ako ga posejemo na proleće, dobro ga je posejati u senci jer na suncu seme vrlo brzo odrveni. Voli hladne jesenje i zimske temperature. Ne bi trebalo da se seje gusto, da se posle može presaditi. Đubrenje pri setvi je dovoljno. Naročito je osetljiv na azotna đubriva koja mogu podstaći prekomerno stvaranje oksalne kiseline i nitrata.

Koren spanaća bogat je saponinima i preporuča se ostavljanje u tlu nakon žetve. Saponini povećavaju i moć apsorpcije zidova biljnih ćelija i promovišu rastresitost tla. Miris spanaća odbija buhača, pa ga je dobro sejati sa biljkama koje napada pomenuti parazit. U plodoredu je najbolje saditi jagode, kupus, rotkvu, pasulj, paradajz i krompir.

Berba

Spanać raste veoma brzo i niče za nedelju dana. Beremo ga kad se razvije najmanje 6 listova, obično za 20 - 30 dana. Ako presečete spoljne listove,ostavljajući centar, biljka će se podmladiti i puštaće nove listove. Tako ga možemo brati tokom cele sezone, odnosno dok god ne ide na cvet kada više nije jestiv. Jedemo ga sirovog ili kuvanog, a uspešno se i smrzava.

Upotreba

Kod spanaća su jestivi listovi, a koriste se sirovi ili kuvani.

Srodne biljke

Foto: Angeles Balaguer / Pixabay