Lavanda (lat. Lavandula) je mirisni, zimzeleni grm koji pripada porodici usnatica (lat. Lamiaceae), a može da naraste do 60 cm visine.
Latinski: Lavandula
Engleski: Lavander
Porodica: Usnatice (Lamiaceae)
Dimenzije: do 60 cm
Karakteristike
Stabljika je pri dnu drvenasta, može da naraste do 60 cm visine i u zavisnosti od vrste može da bude jače ili slabije razgranata.
Listovi su uski i tanki, zeleno-sive boje i ima čitave ili linearne ivice. Pri vrhu se nalaze svetlo ljubičasti cvetovi i rastu u klasu. Prijatnog su mirisa i cvetaju od juna do avgusta oko 30 dana.
Poreklo
Reč lavandula potiče od anglo-francuske reči lavande, starofrancuske reči lavanda ili od srednjovekovne latinske reči lavandula ili lividus što u prevodu znači plavičast, a odnosi se na boju cveta. Verovatno je bila povezana sa francuskom i italijanskom lavandom koja je u istoriji korišćena za miris pranih tkanina i kao parfem za kupanje.
Pridev u značenju „bledo ljubičasta, boja cvetova lavande“ je iz 1840. godine postala imenica. Identična srednjoengleska reč označavala je mašinu za veš, a reč je postala i prezime u početku 13 veka.
Drugi nazivi na stranim jezicima su lavander (eng.), lavanda (špa.), lavanda (ita.), Lavendel (nem.).
Stanište
Na obalne predele Evrope došao je u 18. veku i tako se proširio na sva okolna mesta. Danas se smatra domaćom, kultivisanom i lako gajenom biljkom, ali postoji mnogo vrsta i sorti. Često se gaji u baštama i dvorištima kao ukrasna biljka. Razmnožava se setvom semena u
proleće ili leti uzimanjem poluzrelih reznica. Za uspešan razvoj i rast vole sunčano i toplo
Lavanda ili lavandula je jedna od najviše medonosnih biljaka na regionu Balkana. Ispaša pčela je uglavnom svake godine sigurna i retko izostaje, jedini nedostatak je što nema polena zbog čega pčele slabe ili skoro nestaju. Dnevni prinosi meda su do 6 kg/ha. Med od lavande je svetlo žute boje, proziran, prijatnog, ali izraženog mirisa i jakog ukusa lavande što mnogima možda neće pasati. Kristališe se posle dva meseca stajanja i smatra se veoma kvalitetnim medom.
Upotreba
Cvetovi se beru tokom cvetanja i suše na prozračnom, hladnom i suvom mestu. Biljka pozitivno deluje na smirivanje živaca. Cvetovi se korise kao repelent za moljce u ormarima. Od lavande se pravi i esencijalno ulje koje ima veoma široku primenu u aromaterapiji, a posebno u kozmetičkoj industriji u proizvodima za negu kože. Čaj od lavande deluje umirujuće i koristan je kod problema sa nesanicom.
Srodne biljke
Foto: pasja1000 / Pixabay
Ostavite odgovor