Majkina dušica (lat. Thimus serpillum L.) je višegodišnja puzajuća biljka koja raste u obliku grma, a pripada u porodicu usnatica (lat. Lamiaceae). Raste i do 20 cm visine.
Latinski: Thimus serpillum
Engleski: Creeping thyme,Wild thyme
Porodica: Usnatice (Lamiaceae)
Dimenzije: 20 do 130 cm
Karakteristike
Stabljike rastu ležeće ili uspravne, kvadratne ili okrugle, guste su, tanke, u donjem predelu drvenasta.
Listovi su poprečni, mali. široki 2 – 4 mm i dugi 4 – 6 mm. Veoma su različitog oblika, a obično su jajasto okruglasti ili lancetasti, duž ivice kožni i goli, na vrhu zaobleni i smešteni na kratkim peteljkama.
Cvetovi su mali, dvopolni, prijatnog mirisa i aromatični. Rastu poređani u okrugle cvasti na vrhovima grana. Sastoje se od dvostruke, zvonkolike čaške dužine oko 4 cm. Venac je dvoustan svetlo roze ili retko bele boje, donja usna je trodelna, a srednji režanj veći od bočnih. Ima prašnike i tučak, čiji vršci vire iznad cvetova. Cveta od maja do septembra.
Plod sačinjava kalavac koji se deli na 4 okrugla ploda. Dobra je medonosna biljka i pčele je vole posećivati sakupljajući polen i nektar. Med majkine dušice je žute boje i veoma je cenjen zbog prijatnog mirisa i ukusa. Nakon perioda kristalizacije postaje tamno siv.
Poreklo
Latinsko ime roda Timus potiče od grčke reči timon što u prevodu znači hrabrost i legenda kaže se da su se pre vojnici kupali u vodi i majkinoj dušici da bi ojačali. Prema drugom izvoru, reč potiče od grčke reči thiosto u prevodu znači žrtva i to zbog njegove i danas nepoznate upotrebe u žrtvenim obredima. Ime vrste serpyllum u prevodu znači puzanje. Na stranim jezicima poznat je kao creeping thyme i wild thyme (eng.), serpol (špa.), materina dušica (slo.), Sand-Thymian (nem.), timo selvatico i serpillo (ita.), thym serpolet (fra.), i dr.
Stanište
Majkina dušica samoniklo raste na sunčanim i suvim i to često u velikim grupama. Može se pronaći uz ivice šuma i puteva, na suvim padinama, pašnjacima, livadama i na stenovitim terenima planinskih regiona do 1.700 m nadmorske visine. Ne voli senovita i vlažna mesta, a zbog dubokog korenja i kožastog lišća veoma dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom, a kao krmna biljka ima veoma malu vrednost.
Upotreba
Nadzemna biljka majkine dušice se bere od maja do septembra, odnosno neposredno pre i tokom cvetanja. Ne čupam se, već se seče makazama ili srpom, jer su lekoviti i list i cvet, koje želimo da sačuvamo. Koren i drvenaste grančice nisu lekovite. Lišće i cveće se pažljivo suši na senovitom i prozračnom mestu vodeći računa da se delovi biljke prilikom sušenja što manje dodiruju. Sveža biljka sadrži vitamin C, dok osušena biljka sadrži oko 0,6% esencijalnog ulja, uglavnom timola i cineola.
Nadzemna biljka, bilo da je sušena ili sveža, koristi se kao začin za supe, soseve, salate, povrće i slično. Neutrališe masnu hranu.
Osim kao začin koristi se i za pripremanje čaja. Ima antibakterijska i antivirusna dejstva i deluje protivupalno. Zbog svog antibakterijskog dejstva koristi se kod lečenja upale zuba. Olakšava izlučivanje sluzi i ima jaku dezinfekcionu snaga zbog čega je dobra za korištenje kod kašlja. Takođe deluje kao fungicid.
Srodne vrste
Foto: Hans Braxmeier / Pixabay
Ostavite odgovor