Artičoka | Biljka.rs

Artičoka (lat. Cinara scolimus L.) je zeljasta trajnica koja pripada porodici glavočika (lat. Asteraceae). Stabljike su slabo razgranate i uspravne, a mogu narasti čak i do 2 m visine.

Latinski: Cinara scolimus L.
Engleski: Artichoke
Porodica: glavočike (Asteraceae)
Dimenzije: do 2 m

1 Karakteristike
2 Poreklo
3 Sadnja
4 Gajenje
5 Upotreba
6 Srodne vrste

Karakteristike

Koren je dobro razvijen, razgranat i gust, a može biti dugačak do 150 cm. Listovi su dugački do 70 cm, plavo-zelene boje, grubo nazubljeni bez bodlji. Naličje lista je glatko, dok je poleđina dlakava. Na vrhu stabljike se tokom letnjih meseci pojavljuje cveće plavoljubičaste boje. Cvetovi su dvobojni, dvopolni, pravilni, skupljeni u glavice i umotani u mesnate ljuske. Prečnik cveta može da bude i do 10 cm, a jajnici su monokotildoni sa jednim semenskim embrinom i 5 prašnika. Potiče iz severnog dela Afrike gde i danas raste u divljini, a većinom se gaji kao povrće.

Poreklo

Latinski naziv roda artičoke Cinara potiče od grčke reči „kinara“ – ime jedne vrste artičoke koje je dobila po drevnom grčkom piscu Ateneja iz Naukratije. Zbog bodljikavih vrhova lišća vrsta je dobila naziv „scolimus“ od grčke reči „skolos“ (trn). Ime artičoka potiče od italijanske reč „articiocco“, izvorno arapska al-huršufa. Imena na stranim jezicima su artichoke (eng.), Artischocke (nem.), artichaut (fr.), carciofo (tal.), alcachofera, alcachofa, alcaucil (španski), alcachofra (portugalski), artičoka (slovenački).

Artičoka je poreklom sa Mediterana, a pronađene su i slike iz egipatskih grobnica koje dokazuju da se artičoka gajila i jela još pre 2500 godina. Gajili su je i stari Grci, a od njih su ju preuzeli su i stari Rimljani. Artičoka se gajila i u istočnim, islamskim zemljama. Tada se smatrala afrodizijakom, a verovalo se da će konzumacija ovog povrća pre polnih odnosa doneti muške potomke.

Iako se na prostorima Napulja gajila još u 9. veku, biljka se proširila Evropom kad ju je počela da jede kraljica Katarina Mediči u 16. veku. Danas se gaji po južnoj Evropi i celom Mediteranu, a proširila se i na druge prostore gde je toplija klima, jug Afrike, Južnu, Srednju i Severnu Ameriku, Izrael i Australiju.

Sadnja

Artičoku na istom mestu možete saditi 3 do 4 godine za redom, a nakon toga je potrebno obnoviti tlo gajenjem drugih biljaka poput paradajza, krompira ili kupusnjača. Pre sadnje artičoke, zemlja se treba duboko preorati, i to na 40 cm u dubinu.

Sadnja artičoka radi se u srednje teškim, dubokim i dreniranim tlima koja imaju kiseo ili neutralan Ph.

Đubrenje artičoke

Pre sadnje potrebno je zaorati zemlju sa 50 do 70 t organskog đubriva (stajskog ili komposta) po jednom hektru zemlje. Za gajenje artičoka, na 100 kg glavica stavlja se 2,4 kg kalijuma, 0,3 kg fosfora i 1,9 kg azota po jednom hektru. Tokom obrade tla pre sadnje, kalijum i fosfor morate zaorati dublje u zemlju, a posle ih se, za vreme vegetacije, treba dodati još 4 puta.

Prvo se đubrenje radi kada se prekida vreme mirovanja biljke, drugo pre nego se formiše cvetna stabljika, a treće tek nakon što se pojave prve glavice, dok se četvrta vrši pre same berbe u proleće.

Temperatura

Klijanje se odvija pri temperaturama od 15 i 25°C. Ako temperatura padne na 10°C, klijanje će se usporiti, a ako su temperature do 30°C, klijanje sasvim prestaje. Savršena temperatura za rast artičoke je od 18 do 22°C preko dana, a od 12 do 14°C preko noći. Pri temperaturama ispod -10°C, artičoka će se smrzavati.

Zalevanje

Zahteva mnogo vode i ne voli vodu koja stagnira jer joj od nje stradavaju koren i podanak. U vremenu vegetacije, biljka treba od 30 do 40 mm vode svakih 10ak do 20-ak dana. Posle letnjeg mirovanja artičoka zahteva od 80 do 100 mm vode koju može dobiti ili navodnjavanjem ili od kiše, zavisno o vremenskim uslovima u tom periodu.

Gajenje

Gajenje artičoka moguće je iz zelenih reznica, iz semena i reznicama podanka sa pupova.

Sadnja iz semena

Sadnja semena zahteva prethodnu pripremu i đubrenje tla, i to samo sa mineralnim đubrivima. Sadnja semena artičoke radi se krajem leta ili početkom jeseni kada je nasade takođe potrebno i navodnjavati. Prilikom setve, razmak među redovima mora biti nešto više od 1 m, dok razmak između semenja mora biti oko 45 cm. Na m2 tla sade se dva semena, što znači da vam je potrebno oko 4 kg semenja po hektaru.

Sadnja iz zelenih reznica

Kada je reč o zelenim reznicama, one se ukorenjuju na gredici ili u rasadniku. Sadnja reznica radi se ili na proleće – tokom marta i početkom aprila, ili u jesen – posle prvih obilnih kiša. Sade se na dubinu od 30 cm u koje treba dodati i šaku zrelog stajskog đubriva ili komposta. Sadnica se sadi na dubinu od otprilike 10 cm i prekriva se zemljom koju treba dobro pritisnuti prstima oko biljke i zalijte sa dosta vode.

Održavanje nasada

Posle sadnje, otprilike mesec dana, nasadi biljke moraju biti plitko okopani. Vegetativna faza je vreme kad trebate uklaniti suvišne izbojke i ostaviti samo najjači. Kod manje bujnih biljaka možete ostaviti 2 do 3 izbojka.

Tokom zime nasade ćete morati da zaštite od hladnoće. Uklonite ocvale cvetove, dugo lišće skratite i zajedno povežite. Ako su hladnoće velike, pokrijte nasade slamom ili granjem, a ako planirate da gajite artičoku u hladnijim klimatskim predelima preporuča se da ih iskopate zajedno sa korenom i zemljom i posadite u saksije sa peskom.

U prvoj godini gajenja, nasade je potrebno okopavati otprilike 2 do 3 puta. Ako se gaji kao višegodišnji nasad, u drugoj godini okopava se 1 do 2 puta godišnje, prvi put rano u proleće, a drugi put prema potrebi.

Zaštita od bolesti

Od bolesti, gajenje svakako može da ugrozi plamenjača koja se manifestuje u obliku bledo-sivih nakupina gljivica na cvetovima i mladim izbojcima. Biljka će s vremenom da požuti, a rizik od oboljenja pojavljuje se u hladnim i vlažnim uslovima.

Na stabljikama i glavama biljke, mogu se razviti kolonije zelene ili crne vaši. A najbolje ćete ih sprečiti ako među zasadima artičoke posadite i biljke čubara, bele rade, nevena ili dragoljuba.

Artičoku napada i gusenica sovica koja posebno voli njeno korenje. Biljka će s vremenom početi da bude slaba i venuti, a na kraju će potpuno da odumre.

Berba

Artičoka se bere uz pomoć makaza ili ručno dok su joj cvetovi zatvoreni. Imajte na umu da joj stabljiku ne smete odseći na duže od 10 cm, a ako berete glave artičoke za daljnju preradu, stabljiku tada ne treba ni brati. Razvoj cvetnih glavica je, tokom zime, sporiji, ali se berbe u proleće obavljaju sve do maja.

Skladištenje

Posle branja, artičoke treba spremati u gajbe ili plitke kutije i prekriti PE folijom. Možete ih hladiti vodom jer će im voda sprečiti dehidraciju. Ako ih planirate čuvati u frižideru ili hladnim prostorijama gde je temperatura do 0°C i relativna vlažnost vazduha od 90%, možete im očuvati svežinu čak do 30 dana. Ako ih planirate skladištiti na kraće vreme, možete ih čuvati na temperaturi od 2 do 4°C.

Upotreba

Kod artičoke je jestiva cvetna glava i ona se bere pre nego što počne da se otvara. Neophodno je očistiti spoljne listove, a zatim kuvati u kipućoj vodi dok ne omekša. Jede se sočno srce cveta i ukusom je sličan kuvanoj brokoli.

U biljnoj medicini lišće artičoke igra važnu ulogu u snižavanju povišenog nivoa holesterola, za bolji protok žuči u lošoj probavi i za bolju funkciju jetre. Gorkog je ukusa, pa ako probate samo mali deo lista, brzo ćete ga ispljunuti, jer gorčina koju artičoka sadrži povećava sekreciju žuči koja deluje na stimulacija varenja i apetita. Za prehranu se obično sakuplja lišće koje se bere u prvoj godini nakon cvetanja, ali isto ju možemo koristiti svežu kad god imamo priliku.

Koren artičoke je takođe lekovit i podjednako gorak kao lišće, a vadi se tokom jeseni. Međutim, artičoka stvara pregršt lišća, pa biljku nije potrebno vaditi, ali je bolje da ju se pusti da raste i sledeće godine tako da ciklus bude još plodniji.

Kulinarstvo

Artičoka se koristi za kuvanje tako da joj maknete donje listove, stabljiku i oštre listove koji nalikuju bodljama. Zatim ih treba dobro operati i kuvati 30 do 45 minuta u vreloj, kipućoj vodi sa par kapi limunova soka.

Kada primetite da su se listovi krenuli odvajati, artičoka je kuvana. Nakon kuvanja trebate ju ocediti okretanjem prema dole, a kašikom odstraniti srednji unutrašnji deo koji nije jestiv.

Artičoka se može pomešati sa maslinovim uljem, komoračem, maslinama, kombinovati s tunom, limunovim sokom, kaparima, orasima, a možete joj dodati i majonez i napraviti ukusnu salatu. Odlična je i u kombinaciji sa pomorandžama, maslinama, kuvanim jajima i svežim začinskim biljem. Kao hladno predelo može se jesti sa paprikom, pečurkama i lukom, a sve možete jednostavno začiniti bosiljkom ili peršunom.

Od artičoka možete napraviti i pire i poslužiti uz govedinu ili kao dresing za salatu. Mogu biti i deo pice, kiša ili paelje, a mogu se stavljati u fritaju i jela sa pirinčom i testeninom. Artičoka see može puniti i pečurkama, orasima, sirom ili raznim umacima. Od nje se može napraviti i odlična krem supa, a jednako će ukusna biti i samo kuvana i prelivena maslacem, belim lukom i mešavinom začinskog bilja.

Lekovita svojstva

Artičoka se često gaji i radi upotrebe u raznim lekarskim preparatima, a za to se najviše koriste sok biljke, lišće i koren. Biljka je bogata inulinom i silimarinom koji obnavljaju i štite jetru, a vrlo su lekoviti i za pankreas, slezenu i žuč.

Artičoka je bogata i vitaminima C, E i B, kao i fosforom, kalcijumom, kalijumom, manganom, magnezijumom i sumporom. Sadrži i razne enzime i kiseline.

Povoljno utiče i na reumu, giht, astmu, dijabetes, slabu probavu, ekceme na koži i alergije.

Redovnim jedenjem artičoke ili korišćenjem njenih preparata reguliše se nivo masnoće u krvi i smanjuje se loš, a povećava dobar holesterol. Takođe utiče i na očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova, smanjenje rizik od srčanih bolesti, ali i infarkta i moždanog udara.

Listovi artičoke smanjuju nivo masti u krvi, čisti organizam od otrova i sprečava cirozu jetre. Siromašna je kalorijama i bogata je vlaknima pa je odlična ako želite da smršate, a sadrži i inulin koji podstiče varenje. Deluje blago diuretičko i umanjuje grčeve, nadutost i osećaj težine u stomaku.

Srodne vrste

Foto: Manfred Richter / Pixabay