Obični pelin, beli pelin ili pelen (lat. Artemisia absinthium L.) je zeljasta višegodišnja biljka ili polugrm koji propada porodici glavočika (lat. Asteraceae). Stabljika raste uspravno, razgranato i preko 1 m visine.
Latinski: Artemisia absinthium
Engleski: Common pelin, Absinthe pelin, Absinthium
Porodica: Glavočike (Asteraceae)
Dimenzije: preko 1 m
Karakteristike
Prekrivena je belo-srebrnastom bojom, a pri dnu je drvenasta. Izdanci su takođe drvenasti i razgranat.
Listovi su sedeći, rastu nasuprotno, trostruko su perasto podeljeni, srebrno-sive boje i sa obe strane dlakavi. Zemljani listovi se nalaze na stabljikama i sedeći su, a kako rastu, pri vrhu se smanjuju. Cvetovi su cevasti, mali i žute boje. Rastu skupljeni u gole cvasti, a mogu biti širine oko 3 – 5 mm. Brojne brojni cvasti koje u gornjem delu stabljike sačinjavaju paničaste cvati. Cveta od juna do septembra. Plod je roška i cela biljka ima izražen miris.
Poreklo
Latinsko ime roda Artemida dato je u čast grčke boginje Artemide koja je davala pelin kentauru Hironu kao lek za ljude. Ime vrste absinthium je takođe koristio Dioscorides i verovatno potiče od grčke reči apsinthion koji u prevodu znači nesrećan ili od reči apintos što u prevodu znači koji se ne može piti. Na stranim jezicima zove se common pelin, absinthe pelin i absinthium (eng.), Alsem, Vermutkraut, Echt-Vermut i Gemeiner Vermut (nem.), assenzio maggiore (ita.), apsint (fra.), , artemisia amarga ajenjo, ajorizo, asensio i hierba santa (špa.), sintro i losna (por), i dr.
Stanište
Poreklom je iz Centralne Azije i Istočne Evrope. Raste na zapuštenim i sunčanim zemljištima, uz puteve, a posebno se može naći uz obalna predela i često zasađenog u baštama.
Gajenje
Pelin se može razmnožavati odvajanjem reznica od matične biljke i presađivanjem u proleće ili jesen. Tako uzgojena biljka cvetaće svake godine. Posečene biljke svih vrsta pelina ne preporuča se kompostirati jer ga zbog toga izbegavaju gliste, a ako se posle koristi kao supstrat, ometaće normalan rast biljaka. Navodno preparati od pelina odbijaju vaši koje napadaju drugo bilje.
Upotreba
Listovi se sakupljaju pre cvetanja, a tokom cvetanja bere se cveće koje još uvek nije u potpunosti formisano. Pošto je gorka biljka, obični pelin se smatra odličnim lekom za podsticanje žuči i nepravilnog varenja. U narodnoj medicini se koristio i za lečenje protiv crvenih parazita.
Cvetni pupoljci se mogu osušiti i samleti u prah i u umerenim količinama dodavati u salate i druga jela. Svi delovi biljke sadrže esencijalno ulje koje, iako stimuliše funkciju i izlučivanje jetre i žuču, zbog tujona izazivaju degenerativne promene srednjeg nervnog sistema i fizičko propadanje.
Poznato je da kod nas prave alkoholna pića od pelina koja se zovu pelinkovac. Drugo, daleko poznatiji liker na svetu je absint, koji se takođe pravi sa anisom i komoračem i konzumirali su ga poznati umetnici poput Vinsent Van Goga, Pola Gogina, Anrija de Tulusa, Šarl Bodlera, Oscara Vajlda i mnogih drugih. Sadržava visok procenat alkohola, ali upravo zbog prethodno pomenutog tujona, za koji se smatralo da izaziva halucinacije, bilo je zabranjeno piće tokom perioda prohibicije.
Ostavite odgovor