Dunja (lat. Cydonia oblonga Mill.) je listopadno drvo koje pripada porodici ruža (lat. Rosaceae) i jedina je vrsta koja pripada rodu Cidonia. Može narasti od 2 pa do visokih 7 m.
Latinski: Cydonia oblonga
Engleski: Quince
Porodica: Ruže (Rosaceae)
Dimenzije: 2 – 7 m
Karakteristike
Stablo dunje je relativno malo i raznoliko. Krošnja je široka i gusta, kora je smeđe-zelene boje, a mlade grane dlakave.
Listovi su jednostavni, eliptični, široki, na poleđini dlakavi, naizmenični i dugi 5 – 10 cm. Cvetovi rastu pojedinačno i formišu se u proleće nakon rasta lišća, i to sredinom aprila. Dvopolni su, upadljivi, pravilni, krupni i mogu da budu do 5 cm veličine. Dlakavu čašku čini 5 latica sa nazubljenim ivicama, a venac se sastoji od 5 velikih, belih ili ružičastih latica. Tučak je takođe velik, a prašnika je mnogo.
Plod je kvrgav i nepravilan, okrugao, veličine 8 – 12 cm. Meso ploda je gorkog ukusa, aromatično, mirisno, tvrdo i žućkasto. Seme je jajasto ili trougaono, crvenkastosmeđe i dugo do 1 cm.
Poreklo
Latinsko ime roda Cidonia u prevodu znači drvo i izvedeno je od rimske reči Kidonia (lat. Cidonia), po drevnom gradu-državi koji se nalazio na ostrvu Kritu. Ime vrste oblonga ukazuje na oblik ploda. Na stranim jezicima zove se quince (eng.), Quitt (nem.), melo cotogno (ital.) i cognassier (fr.).
Stanište
Prirodno raste na području jugozapadne Azije, i to Turske i Irana, a i na našem regionu je pripitomljeno i gaji se u određene svrhe.
Gajenje
Danas, kao i kod bilo kog drugog voćnog drveća, razvijeno je mnogo sorti dunje. Snažan doprinos dao ih je i Luter Burbank koji je uspeo uzgojiti dve cenjene sorte.
Razmnožavanje dunje se vrši reznicama (kalemljenjem) i semenom. Seme se seje krajem zime i potrebna mu je stratifikacija da bi proklijao, posebno u regionima gde su zime duže. Za uspešan rast potrebno je vlažno, plodno i duboko zemljište i sunčan i topao prostor. Zimi ga je potrebno redovno orezivati, a biljka je otporna i na mraz.
Plodovi se ostavljaju da vise na granama što je duže moguće, ali ih je potrebno ubrati pre mraza u novembru. Plodove je obično teško naći u prodavnicama, jer se retko nalaze na tržištu za prodaju.
Dunja se koristila i kao podloga za kalemljenje krušaka od pre 16. veka, posebno na kruške koje su bile slabo bujne, a htelo se da rađa velike plodove. Takođe se koristi i za kalemljenje mušmula. Medonosna je biljka i pčele vole da posećuju njeno cveće i sakupljaju nektar i polen.
Upotreba
Voće je pretežno tvrdo za sirovu konzumaciju, ali ako se ostavi da sazre, posle se može jesti sirovo, ali obično se prerađuje u kompot ili džemove. Ili čak samo ostavi na ormaru za mirise. Listovi dunje sadrže tanine koji deluju kao oblog, a koriste se kod problema u usnoj šupljini. Seme dunje bogato je sluzi i korisno je kod kašlja, ali i opekotina kada se koristi u obliku masti ili gela. Sluz je takođe korisna u kozmetici za lečenje suve kože i svraba.
Srodne vrste
Foto: LoggaWiggler / Pixabay
Ostavite odgovor