Jabuka (lat. Malus domestica Borkh.) je listopadno drvo koje pripada porodici ruža (lat. Rosaceae). Stablo može da naraste i do 12 m visine, formišući gustu, široku i razgranatu krošnju.
Latinski: Malus domestica
Engleski: Apple
Porodica: Ruže (Rosaceae)
Dimenzije: do 12 m
Karakteristike
Deblo je prečnika do 1 m, kora je ispucala, tamno sive boje i ljušti se. Mladi izdanci su dlakavi, crvenkasto-smeđe boje, a posle gube dlačice i postaju sivo-smeđe.
Vršni pupoljci su manji, bočni, jajasti, uske ivice i smešteni blizu grane, dok su ljuske pupoljaka u početku bele, a posle crno obrubljene ili crvene do tamno braon boje. Listovi su jednostavni i naizmenični, fino sitni, nazubljenih ivica, ovalni, široki 3 – 7 cm, dugački 4 – 13 cm,, na licu su svetlo zelene boje, sjajni i prekriveni dlačicama, a na naliču gusto dlakavi i sivozelene boje sa peteljkama.
Cvetovi su dvopolni, pravilni, prečnika 3-4 cm, imaju žbunaste dlakave stabljike dužine do 3 cm. Mogu da rastu pojedinačno ili u cvastima sa 2 – 3 štitaste žlezde koje se nalaze na vrhovima kratkih grana. Dupli su, a sastoje se od čaške i venčića. Čaška ima 5 zelenih
latica, dok je venčić sastavljen od 5 belih, okruglih latica koje su spolja blago ružičaste boje. Prašnici su mnogobrojni i žuti, a tučak je jedan i građen od 4 – 5 plodnih i međusobno sraslih listova. Cvetaju pre listanja u aprilu i cvetanje može da traje i do 20 dana.
Plod je stožast, okrugao, obično veći od 5 cm i crvenkaste, žućkaste ili zelene je boje. Sadrži otprilike desetak jajastih semenki sa suženim vrhom, a dugačke su oko 7 mm. Sazreva leti ili rano u jesen.
Poreklo
Latinsko ime roda Malus Latin pre je bilo ime za jabuku, a samo ime vrste domestica u prevodu znači domaće. Na stranim jezicima zove se apple (eng.), manzana (špa.), pomme (fr.), Apfel (nem), mela (ita.).
Gajenje
Razmnožava se kalemljenjem ili semenom da bi se dobio supstrat. Danas je poznato više od 2.000 sorti jabuke. Jabuka decenijama stoji na istom mestu i za sadnju treba dobro pripremiti zemljište. Na proleće sejemo biljke tako da im dodajemo zeleno đubrivo koje će rahliti tlo i obogaćuje se hranljivim sastojcima. U rano proleće ili ranu jesen je potrebno kopati jame na dubimu od oko 40 – 60 cm. U zemljište dodamo kompost i izmešamo iskopano zemljište sa kompostom i pepelom. Za uspešan rast jabuke vole ilovasta zemljišta bogata humusom, a za uspešan uzgoj je važna čak i vlaga u tlu i najveća vlažnost u vazduhu.
Ne preporuča se saditi ih na suvim južnim padinama. Jabuka je strano plodna što znači da u u blizini sadimo najmanje dve različite sorte. Za sadnju je potrebno iskopati zemlju iz jame, postaviti podršku do najniže grane i to na razdaljenosti oko 1 cm od drveta i smešten na južnoj strani drveta da bi ga se zaštitilo od opekotina od sunca.
Ako mladu biljku presađujemo iz saksije, potrebno ju je navlažiti, skratiti korenje, raširiti, spustiti u zemlju i posaditi dublje nego što je bilo posađeno u saksiji, inače će da preraste podlogu.
Jamu zatrpajte zemljom, pritisnite i dobro zalijte. Na kraju, vežemo voće za podršku, najbolje u obliku osmougla da ne bi oštetili drvo. Takođe moramo da budemo oprezni kada đubrimo mlado drvo što nije dozvoljeno jer previše stimuliše rast. Kasnije ga đubrimo svake dve godine dobro razgrađenim đubrivima u vodi. Takođe možemo da dodamo i pepeo zbog kalijuma. Za dalju negu najvažnije je održavanje pojasa oko debla. Koreni su plitki i gusti zbog čega ih ne kopamo. Dobro je staviti i sloj malča koji štiti plitko korenje, brine o hranljivim materijama i održava rastresitost i vlažnost zemljišta. Osim malča, oko drveta možemo sejati i biljke za zeleno đubrivo kao što su spanać, gladiola (koji će takođe odbiti lisne uši), kakadu i slične.
Jabuka je dobra medonosna biljka i pčele vole da posećuju njeno cveće i sakupljaju polen i nektar. Med janunke je pomalo gorkog ukusa, tamno žut i nakon ključanja brzo se kristališe u sitne kristale.
Upotreba
Jabuke se beru sa peteljko da bi se što duže sačuvale sveže. Plod je zreo za branje kad može lako da se odvoji od male grančice. Jabuke koje se nalaze na zemlji (same su pale) su oštećene i male i najčešće se koriste za pravljanje kompota, sirupa, džema i sirćeta.
Rane sorte koje se beru leti nisu pogodne za čuvanje i potrebno ih je odmah pojesti ili preraditi, dok kasne sorte ostavljamo na drvetu što je duže moguće. Punu aromu obično razvijaju tek poslednjih dana sazrevanja. Jabukam neće naštetiti ni blagi mraz, a višak možete da čuvate u umereno vlažnoj i najhladnijoj sobi. Da bi ih sačuvali od truljenja možemo ih poprskati čajem od preslice ili čajem od kore luka i nikad se ne skladište sa krompirom ili kupusom.
Srodne vrste
Foto: congerdesign / Pixabay
Ostavite odgovor